Сукоб Русије и Украјине није само сукоб оружаних снага на бојном пољу. Такође је обележен невиђеним нивоима конфронтације у областима информација и психологије, когниције и семантике, пише за "РТ интернешонел" Петр Лавренин, новинар и стручњак за Украјину и бивши Совјетски Савез.
Кијев је постигао више успеха на информативном фронту него на терену. На том бојишту, "борци" нису само новинари и стручњаци за информације и психолошко ратовање, већ креатори садржаја и ПиАр стручњаци. Утицај на психу, начин размишљања и емоције обичних људи постао је велика ствар, јер је обликовање западног јавног мњења од виталног значаја за режим председника Владимира Зеленског.
Симболи сукоба
Свако ко је упознат са оглашавањем и ПиАром зна да ће везивање производа за живописни, незаборавни симбол или слоган повећати његову популарност, посебно у овој ери кратког опсега пажње. Током рата, иста стратегија функционише подједнако добро са вестима као и са рекламним и предизборним кампањама.
Украјина је у актуелном сукобу постала веома добра у стварању симбола. Медији одмах преузимају било који популарни симбол и користе га како би утицали на начин размишљања обичних Украјинаца.
У мају, на пример, упркос веома тешкој ситуацији за Оружане снаге Украјине у Артјомовску (Бахмут) и најавама неколико званичника, пре свих бившег саветника Зеленског Алексеја Арестовича, да би војска ускоро могла да се повуче (као што је на крају и учинила), украјинско друштво није било нимало забринуто и потпуно је веровало у способност војних снага да задрже контролу над градом.
У ствари, ставове јавности према Бахмуту у великој мери су обликовали медији. На пример, почетком године рок бенд "Антитела" објавио је спот за песму "Тврђава Бахмут" који је постао виралан форсирајући мит о непробојној тврђави Бахмут, наводи Лавренин за РТ.
Такви симболи се стварају не само у биткама које су у току, већ и након очигледних неуспеха украјинских снага. На пример, крајем фебруара предузеће за производњу соли "Артемсол" саопштило је да је пре почетка активних борби за Соледар (које су завршене у јануару победом руске армије) прикупило 20 тона соли из рудника. Со је била упакована у 100.000 паковања са симболичним натписом "Украјинска чврста снага". Сваки пакет је продат за 500 гривна (око 13,50 долара). Према речима организатора прикупљања средстава, већина прихода потрошена је на украјинске дронове камиказе.
Симболичне кампање попут ових се редовно дешавају у Украјини и осмишљене су да подигну дух становништва. У новембру прошле године, када су се руске трупе повукле са западне обале Херсонске области и када су Украјинци ушли у истоимену регионалну престоницу, национална кампања на друштвеним мрежама позвала је кориснике да поставе слике лубеница (које се узгајају у овој области) на својим профилним сликама.
Херсон је био познат по многим стварима у својој историји – попут бродоградње у временима Руске империје и СССР-а. Међутим, из неког разлога, украјинска пропаганда је одлучила да га повеже само са лубеницама, а слике су добро прихваћене у друштву. У стању "победничке" еуфорије, људи су заборавили на редовне нестанке струје и борбе које су у току у региону.
Пас Патрон постао је још један познати украјински симбол након што је помогао инжењерима да очисте територије од мина. Поред медијског излагања, Патрон је чак добио и састанак са Зеленским, а појавиле су се и играчке са његовим ликом.
Поштанске марке – које издаје Укрпошта, украјинска државна поштанска служба – постале су још једно средство пропагандног рата. Док Зеленски тврди да Украјина није била умешана у прошломесечни напад дроном на Кремљ, Украјина је одлучила да изда марку која приказује управо овај напад. Шеф Укрпоште Игор Смељански прокоментарисао је да су нове марке често претеча "позитивних догађаја".
Тријумф ових симбола, који су дуго потрајали и након што су потврђени као лажни, резултат је информативног балона у којем се нашло украјинско друштво и већи део Запада. У последњих годину и по дана откако су опозициони медији блокирани, медији под контролом владе често су једини извор информација за Украјинце.
Невидљиви фронт
"Данас је информациони рат основна структура сваког рата. Веома је важно имати утицај на друштво које је укључено у борбу. Штавише, неопходно је да убедимо светску заједницу у исправност наших поступака како бисмо добили даљу подршку. У овом информационом рату могу учествовати не само овлашћена лица, већ и обични грађани који се боре по сопственом нахођењу", рекла је у фебруару заменица украјинског министра одбране Ана Маљар.
Информационо-психолошке операције (ИПсО) имају за циљ да испирају мозак људима и обликују јавно мњење, а оне су међу најважнијим стратегијама Кијева у сукобу са Русијом. У борбеним условима, ове операције су првенствено усмерене на деморалисање и дезорганизацију фронта и позадине непријатеља. Обично је њихов главни задатак дискредитовање војне и политичке команде и истицање пораза и неуспеха.
У децембру 2019. године у Украјини је распоређена мрежа ИПсО центара са приступом интерним и екстерним масовним медијима и интернет ресурсима. У оквиру украјинских снага, информативно-психолошке операције су у надлежности Снага за специјалне операције. То значи да се њихов рад и особље чувају у строгој тајности. Међутим, недавно су откривене неке информације.
На државном нивоу, координацију и опште управљање операцијама сајбер безбедности и информација спроводи Савет за националну безбедност и одбрану Украјине (НСДЦ). Национални координациони центар за сајбер безбедност Украјине основан је у јуну 2016. године као радно тело НСДЦ.
Сајбер операције и информативне кампање директно спроводе специјални ИПсО центри који су део Снага за специјалне операције украјинске војске. Тренутно постоје четири таква центра који поред контраобавештајних активности, организују пропагандне кампање на интернету и телевизији, креирају и објављују лажне информације и заједно са СБУ координирају активности хакерских група, волонтерских информативних заједница и других интернет ресурса. Пре активних непријатељстава, процењује се да су центри запошљавали око 500-550 људи, док неки извори тврде да их има преко 1.000.
Ове јединице делују самостално и сарађују са сличним страним структурама. Страни центри и групе дају им приступ великим комерцијалним ресурсима. У процес су укључени и активисти и познате личности.
Украјинска сајбер алијанса такође делује у земљи од 2016. Ово је заједница сајберактивиста из различитих украјинских градова и из иностранства. Заједница спроводи сајбер нападе и хакује веб странице и е-пошту.
У фебруару 2020. формирана је специјална команда Снага за комуникације и сајбер безбедност у оквиру текуће реформе и структурне реорганизације војске како би се ускладила са стандардима НАТО-а. План је био да се створе јединице идентичне НАТО-овим сајбер центрима. Специјализовани центри постоје иу другим државним одељењима Украјине, укључујући Службу безбедности Украјине и Министарство унутрашњих послова до Државног центра за сајбер заштиту.
У оквиру интеграције Украјине у структуре НАТО-а, инструктори специјалних јединица из Сједињених Држава и других западних земаља укључени су у обуку особља ИПсО центара. Конкретно, то су специјалисти из 4. групе за психолошке операције америчке војске (раније назване 4. група за подршку војним информацијама) и 77. бригаде Велике Британије – специјалне јединице за информационе, психолошке и сајбер операције Оружаних снага Велике Британије. Специјалисти за ИПсО такође пролазе редовну обуку у америчким војним базама.
Дезинформације и пропаганда
Поред званичних медија, украјински информативни и психолошки оперативни центри се ослањају на неколико хиљада интернет ресурса, укључујући информативне и новинске сајтове, друштвене мреже и координисане групе друштвених медија.
Чак и пре почетка руске војне операције, одређени украјински волонтерски интернет информациони ресурси били су под контролом ИПсО центара. Ово је укључивало волонтерске заједнице који се користе за информативне кампање и тестирање технологија "социјалног инжењеринга". Конкретно, примећено је да су службеници ИПсО-а често деловали под маском "добровољаца" и псеудо-блогера, наводи РТ.
Украјински официри, војници и добровољци уче се вештини информисања и психолошких операција по водећим светским стандардима. У једном интервјуу, бивши сарадник Зеленског Арестович је цитирао америчке уџбенике о информационом рату.
"Знате ли како функционишу информације и психолошка борба? Прва страница и поглавље америчког уџбеника о информационом и психолошком рату, каже – цитирам: главни задатак информационих и психолошких операција је да преузму дневни ред. То је то, након тога можете само да се опустите и ништа не радите."
Украјина користи различите алате – укључујући веб странице, друштвене мреже и ботове – за ширење дезинформација. У априлу су хакери из РаХДит-а и других група открили украјинске Телеграм канале за које се претпоставља да су под надзором СБУ, а који су се представљали као проруски. Током истраге откривена је читава мрежа таквих канала, са публиком од 5-6 милиона људи.
Хакери примећују да је већина ових канала раније имала радикално другачији садржај пре него што су преузети. Они су такође били домаћини лажних акција прикупљања средстава за потребе Оружаних снага Русије. Већина администратора били су грађани Украјине, а један од кључних играча је био Лука Илчук, који је одговоран за многе лажне канале.
Пут до сигурне лажи
Како су ови канали функционисали? Једноставно: псеудопатриотски канали су објављивали обичне вести, постепено су стизали до веће публике, а онда су Украјинци убацили свој сопствени наратив између редова као што је на пример била "вест" да су борци групе "Вагнер"стрељали велики број цивила у Бахмуту. Другим речима, канали су дизајнирани да сеју панику, стварају бес и шире дезинформације.
Експерт за психолошко ратовање Пол Лајнбаргер веровао је да рат увек почиње много пре почетка борбе и да траје неко време након што престане. За разлику од традиционалног ратовања, где се битка води између две војске, психолошки рат се води против милиона цивила који немају довољно способности да узврате.
Данас је информациони рат заиста један од главних фактора који утичу на укупни сукоб и ситуацију на првој линији фронта. Модерне битке се добијају не само оружјем, већ и јавном подршком. Кијев то добро разуме. На крају крајева, много зависи од тога како се овај сукоб перципира унутар и изван Украјине, закључује Лавренин за "РТ интернешонел".