Бившег италијанског премијера Силвија Берлусконија новинари су често описивали као "живописног", "харизматичног", па чак и "дрског". Преминуо је у 87. години, у болници Сан Рафаеле у Милану, пренео је италијански лист "Коријере дела сера".
Берлускони је, без сумње, био контроверзна личност која је оштро делила јавно мњење, политичку сцену, као и политичке аналитичаре. Његови следбеници истицали су лидерске особине и харизму Берлусконија. Једна од његових посебних вештина била је способност да, у исто време, одржава добре односе и са Русијом и Сједињеним Америчким Државама. Својевремено је Берлускони подржао америчку инвазију за Ирак.
На Западу је, међутим, нарочито последњих година, најчешће малициозно прозиван као "Путинов пријатељ".
Берлускони, који није имао длаке на језику, није остајао дужан својим критичарима. "Чујемо провокативне изјаве (западних политичара), који говоре и о употреби нуклеарног оружја (против Русије)... Тужан сам због чињенице да у овом тренутку у Европи и на Западу немамо способне лидере."
Најуспешнији послератни премијер Италије
Силвио Берлускони је био државник који је три пута добио мандат премијера Италије. Његов други мандат, који је освојио 2008, био је најдужи у историји Републике Италије.
Берлускони је био премијер укупно девет година, што га чини најуспешнијим послератним премијером Италије и трећим премијером са најдужим стажом од уједињења Италије, после Бенита Мусолинија и Ђованија Ђолитија.
Ипак, и пре него што је постао име које ће дубоко обележити италијанску и европску политичку сцену, Берлускони је постао познат не само у Италији, већ и у читавој Европи, захваљујући томе што је постао власник фудбалског клуба Милан.
Пре своје политичке каријере, Берлускони је био и један од најутицајнијих пословних људи у Италији: човек који је створио "Фининвест", медијску кућу која је обухватала неке од најважнијих телезивијских кућа, радио станица и новина.
Године 2018. часопис "Форбс" га је сврстао на листу најбогатијих људи на свету, на 190. место, са нето вредношћу од осам милијарди долара.
Његова политичка каријера почиње раних 90-тих година прошлог века, када је Италију потресао низ корупцијских скандала којима се окончала дугогодишња владавина демохришћана и социјалиста. Берлускони је у томе препознао прилику за метеорски успех и основао странку Форца Италија (Напред, Италијо). Премијер Италије постао је први пут 1994. године.
Берлусконијев трећи мандат је коинцидирао са избијањем глобалне економске кризе, која је нарочито тешко погодила Италију.
Криза из 2008. године довела је до наглог пада Берлусконијеве популарности. Након што је, у јесен 2011, криза ескалирала у земљама еврозоне, Берлускони је изгубио већину у италијанском парламенту и поднео оставку.
Неформално са Путином
Часопис "Форбс" забележио је да је, крајем јуна 2015, Берлускони приватно "поново посетио свог старог пријатеља, руског председника Владимира Путина." Њих двојица су викенд провели неформално, у гостинској резиденцији "Гаспромњефта" на Алтају.
"Детаљи о посети нису саопштени," известио је "Форбс", али је "Кремљ традиционално топло говорио о бившем шефу италијанске владе, који је постао најближи друг и савезник руског лидера на Западу."
Шестог јуна 2015, уочи посете Милану, Владимир Путин је у интервјуу за "Коријере дела сера" објаснио зашто му је било тако лако да комуницира са Берлусконијем и на чему се заснивао њихов "пријатељски однос". Према Путину, најважнија ствар у томе била је обострана, "искрена жеља да граде добре међудржавне односе, без обзира на унутрашњу политичку ситуацију."
Пре тога, у јануару 2013, Берлуксони је дао интервју ТВ каналу "Јуроњуз" називајући Путина назвао "најбољим политичарем на међународној сцени": "Он је најбољи политичар на међународној сцени, његов имиџ (на Западу) је супротност ономе што он заиста јесте. Имати таквог председника је истински успех за Русију."
Ко је крив за рат у Украјини
С друге стране су Берлусконијеви уобичајено лоши односи са председником Украјине Владимиром Зеленским: "Да сам и даље на челу владе, не бих тражио састанак са Зеленским, јер је украјински председник крив за сукоб са Русијом."
Берлускони је изазвао нову буру у септембру прошле године, када је изјавио да је "Путин гурнут у овај сукоб" и да он само жели "пристојне људе" на челу Украјине, пренео је Ројтерс.
"Никада не бих разговарао са Зеленским, јер смо сведоци разарања његове земље и покоља њених војника и цивила", поновио је тада Берлускони новинарима.
Бивши италијански премијер је навео и да је својевремено покушао да убеди руског председника Владимира Путина "да се придружи Европи", јер је сматрао да је "Русија по свему европска држава."
У "живописне" црте личности Берлусконија спадају и његове чувене "бунга бунга журке", на којима је учествовао. Оне су му, међутим, у Италији само давале на популарности.
Берлускони је својевремено оптужен да је на журкама плаћао проститукама за сексуалне услуге. Ове оптужбе су касније одбачене.
Председник Русије Владимир Путин прокоментарисао је афере Берлусконија током састанка Међународног дискусионог клуба "Валдај". На питање о Берлусконију, Путин је одговорио крајње непосредно: "Суди му се због авантура са женама. Да је хомосексуалац, нико га не би дирао."