Администрација америчког председника Џозефа Бајдена развија план реформе Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН), за који амерички званичници верују да ће ојачати поверење у водеће међународно тело данашњице.
Линда Томас-Гринфилд, америчка амбасадорка у Уједињеним нацијама, консултује се да представницима дугих земаља у тој организацији како би чула њихове ставове о евентуалном проширењу СБ УН, у примери за редовно јесење окупљање светских лидера у Генералној скупштини.
Амерички предлог, који укључује проширење броја сталних чланова СБ УН за још шест држава (додуше без права вета), представља покушај америчке дипломатије да "одговори на широко распрострањено незадовољство тренутним саставом тог тела и његовом неспособношћу да реши глобалне сукобе", пише "Вашингтон пост".
Од када су Уједињене нације формиране након Другог светског рата, САД, Француска, Велика Британија, Кина и Совјетски Савез - касније Русија - имају право да, као сталне чланице СБ УН, ставе вето на било који предлог одлуке тог тела. Несталне чланице тог тела не поседују исту моћ.
Актуелна америчка администрација залаже се за реформу и поред традиционалног противљења сталних чланица, које не желе да њихов утицај буде смањен, наводи вашингтонски лист.
Савет безбедности није успео да испуни своје циљеве, а "што утицај УН буде наставио да пада, то ће свет постати подељенији и компетитивнији", рекао је директор за УН при Међународној кризној групи Ричард Гоуан.
Председник Бајден је подржао додавање нових сталних места у Савету безбедности, укључујући места за Афричке и Латиноамеричке државе, на заседању Генералне скупштине УН у септембру.
"Дошло је време да ова институција постане инклузивнија", рекао је он, позивајући сталне чланице СБ УН да ограниче употребу свог права вета на "ретке и изванредне ситуације".
Неименовани амерички дипломата рекао је за "Вашингтон пост" да америчка администрација, предвођена амбасадорком Томас-Гринфилд, покушава да "постигне консензус када је реч о осетљивим и кредибилним предлозима који би заиста могли да се остваре".
Предлог је део шире америчке иницијативе реформи међународних организација, укључујући и финансијске попут Светске банке, како би промовисали ефективније руковођење не само безбедносним, већ и изазовима повезаним са климатским променама и здравственим ризицима.
"Ми желимо да те институције функционишу, како би могли да водимо дебате и покушали да решимо међународне сукобе", рекао је амерички званичник. "Морамо да будемо отворени када је реч о успесима и неуспесима које смо имали претходних година, али је неупитно да је те институције боље имати него немати".
Моћ Савета безбедности УН лежи у чињеници да су његове резолуције обавезујуће, за разлику од оних које доноси Генерална скупштина. Поред пет сталних чланица, њега чини и десет несталних, које се бирају на период од две године.
Водеће земље у развоју, међу којима се налазе Бразил и Индија, залажу се за реформу СБ УН зато што, како они тврде, која не представља интересе "Глобалног југа" - Африке, Азије и Латинске Америке - на адекватан начин.
Одлазећи бразилски амбасадор у УН Роналдо Кошта Фиљо рекао је да су проблеми Савета безбедности "далеко дубљи од оних који су виђени од почетка рата у Украјини", који је назвао "резултатом фрагментације у међународном поретку".
"Сви ми имамо интерес да мултилатералне институције, које су нам добро служиле више од 80 година, не изгубе на значају", рекао је он. "Реформа СБ УН за мене значи да се Глобални југ осети као да игра значајну улогу у очувању система."
Док Томас-Гринфилдова води своје консултације, Бајденова администрација још увек није објавила конкретан план реформе, али су у Вашингтону раније подржали стално чланство Немачке, Јапана и Индије, тврде званичници.
Представници Француске и Велике Британије подржавају те три државе, али и Бразил, као и најмање једну афричку државу.
Оно што је "остало неизречено" је чињеница да се Американци не залажу да те земље у Савету безбедности добију и право вета. Таква позиција осигурава да ће, уколико реформа буде постигнута, нове сталне чланице добити повећани утицај, али без "разводњавања" утицаја досадашњих чланица.
"Било каква реформа Савета безбедности ће умањити утицај Запада. То је реалност", рекао је неименовани дипломата у Уједињеним нацијама за ВП. "Сада је питање да ли се за то заиста залажемо? Да ли је то само реторика или смо заиста озбиљни када је у питању реформа?"
Амерички предлог долази у тренутку када долази до значајних промена у односима Вашингтона за земљама у развоју. Иако се Бајденова администрација често хвали тиме што је формирала "западну коалицију која је Русији увела санкције", већина земаља у свету јој се у томе није придружила и наставља да тргује са Москвом.
Док постоји широко распрострањен консензус да би Савет безбедности требало реформисати, садржај измена далеко је контроверзнији. СБ УН је до сада реформисан само једном, када је шездесетих додато још четири нестална места.
Реформу су, барем начелно, подржали и британска амбасадорка Барбара Вудворд, као и њен француски колега Никола де Ривијер.
Пошто је реч о промени Повеље, било која реформа морала би да добије подршку најмање 128 од 193 државе чланице УН, а морала би да буде и ратификована од стране свих пет сталних држава чланица УН. То значи да би измене морао да одобри и амерички Сенат, где би се оне према Гоуановим речима провеле као "грудва снега у паклу".
Проблем представља и изградња консензуса међу државама које би могле да остану без статуса сталне чланице у корист својих регионалних ривала - попут Италије, Јужне Кореје и Пакистана - које подржавају француско - британски предлог "Уједињени у консензусу". Реч је о плану који не укључује додавање нових сталних чланица, већ повећање броја оних са несталним статусом.
"То је недемократски, не поштује принцип једнакости и у супротности је принципима суверене једнакости држава које су потписнице Повеље", рекао је представник Пакистана Мунир Акрам. Пакистан се превасходно супротставља сталном чланству Индије у СБ УН, наглашава "Вашингтон пост".
"Ми не мислимо да би државе требало да стално буду у Савету безбедности, зато што онда не сносе одговорност за своје понашање", додао је он.
С друге стране, афричке земље, које чине око 30 одсто укупног чланства УН, залажу се да тај континент добије два стална представника са правом вета, али нису објавиле које би то државе могле да буду.
Русија и Кина су такође подржале реформу СБ УН, али како пише "Вашингтон пост" "аналитичари верују да би Кина своју подршку могла да ускрати ако једна од нових сталних чланица буде Јапан".
Поједини стручњаци сматрају да ни реформа Савета безбедности Уједињених нација неће бити довољна да убеди земље у развој да се њихови интереси схватају озбиљно.