Задуживање, порези, инфлација... Како се плаћају ратови?

Како платити ратове - питање је старо колико и сам рат, а у тренутку када је Европа, како "Фајненшел тајмс" оцењује, усред свог највећег оружаног сукоба од 1945. године, ова енигма посебно добија на значају.

Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (Сипри) израчунао је да је глобална потрошња на одбрану прошле године порасла за четири процента и достигла рекордних 2,24 милијарде долара. И наставља да расте.

Зато се владе широм света довијају да "намакну" сваки динар више не би ли га уложили у своје армије.

Тако Данци, следећег априла, први пут после више од три века неће имати слободан дан на празник Велике молитве. Влада је тај датум прогласила радним не би ли финансирала додатне трошкове за војску.

"Нико не жели да плаћа више пореза. Али истовремено, сви желе бољу одбрану и добре здравствене услуге. У једном тренутку ће то питање доћи у јавну арену, јер никоме није јасно како ће се средства прикупити", рекао је бивши шеф за економско предвиђање у ОЕЦД-у Џон Луелин.

Јапан који брине због напредовања Кине и рата у Индо-Пацифику није прецизирао како ће платити најављено повећање војног буџета за две трећине. Британци би давања за војску дигли на 2,5 одсто БДП, али само "ако то фискалне и економске околности дозволе".

Немци би исто више давали за одбрану, али нису расположени да се одрекну државног празника. Французи ће у наредних пет година војни буџет повећати за 40 одсто, али, мистерија је како. Исто важи и за Пољску којој је циљ да дуплира потрошњу на четири одсто БДП-а.

У САД су политичари направили изузеће у преговорима о горњој граници дуга како би омогућили повећање војне потрошње за три одсто на 886 милијарди долара у 2024. Кинески буџет за одбрану, за који Сипри процењује да износи 292 милијарде долара, ове године је на путу да постигне 29. узастопно годишње повећање.

Русија, која је, како "Фајненшел тајмс" пише, прошле године потрошила око 86 милијарди долара на одбрану, у међувремену је истакла да неће бити "ограничења финансирања" за специјалну војну операцију, иако је њен буџет и даље тајна.

Индија планира да ове године повећа своја војна давања за 13 одсто, односно на 73 милијарде долара, док Саудијска Арабија, која се плаши нуклеарног Ирана, сада троши 7,5 одсто БДП-а на одбрану, односно највише после Украјине.

У НАТО је прошле године само седам од укупно 31 чланице испунило самонаметнуту циљану потрошњу за одбрану од два посто БДП-а. Када би сви то учинили, укупни издаци би порасли за више од 150 милијарди долара годишње, показује истраживање ФТ.

Опште је правило, наводи овај лист, да се "кратки, врући ратови" који захтевају нагли пораст потрошње финансирају додатним задуживањем, док се "дуги, хладни ратови" којима је потребна одржива потрошња, плаћају порезима.

Тако су Наполеонов први и други рат углавном финансирани задуживањем. Насупрот томе, током дугих деценија Хладног рата, Запад је војску финансирао већим порезима.

Ратови су такође често праћени вишом инфлацијом и променом каматних стопа. Током Другог светског рата, америчке велепродајне цене расле су у просеку за 8,2 одсто годишње, иако су каматне стопе на дугорочни дуг биле фиксиране на 2,5 одсто – што је јаз који је помогао Вашингтону да надува вредност обвезница које издају САД.

"Сви ратови су генерално повезани са неком инфлацијом. Политичари не воле да дижу порезе да би платили ратове, па је инфлација скривени порез", закључује аутор књиге "Историја каматних стопа" Ричард Сила.