Обећање Немачке да ће сносити трошкове лечења рањених Украјинаца, заправо је – "лудом радовање", будући да "Политико" сазнаје да болничке рачуне понекад плаћају непрофитне групе, или чак и сами војници.
У Немачку је на лечење стигло око 750 рањених, док је у ЕУ примљено око 2.250 пацијената из Украјине.
Неки од немачких гостију ипак су морали да са собом понесу новчаник, јер, како објашњавају из групе "Меди кер хабс Кијев", ревизија њихових случајева у овој држави може да се развуче и на неколико недеља, што саме рањенике, па и болнице оставља у неизвесности око тога ко ће на крају дати паре.
Понекад, додао је портпарол ове организације, то значи и да су ови Украјинци "одлетели у Немачку под лажним обећањима".
Ствар је у томе што Немци, упркос обећању брзог, лаког и бесплатног приступа висококвалитетној нези, у сваком појединачном случају проверавају да ли особа има право на социјална давања. А то може да потраје и неколико недеља, пошто немачки фондови социјалне заштите лечење покривају само када рањени Украјинац има дозволу да остане у земљи.
Медицинар запослен у болници у Берлину, "Политику" је испричао за случај једног украјинског официра коме је обављена ампутација. Обећано му је да ће у Немачкој за четири недеље добити протезу и да за то неће платити. Чак четири недеље требало је да прође да би овај човек био регистрован у центру за пријем украјинских избеглица у Берлину, и за све то време он је у болници био без броја здравственог осигурања. Уследиле су дуге провере имовине овог пацијента и његове супруге, а један локални званичник предлагао је човеку чак и да медицинску помоћ затражи преко амбасаде - од саме украјинске војске.
Одељење за социјалне услуге, затим се прогласило ненадлежним, а војника пребацило у локални центар за запошљавње. Тек после више од три месеца у Немачкој, војник који је у Берлин стигао само са ранцем, вратио се у Украјину са протезом. Болничко лечење је покрило немачко здравствено осигурање, али трошкови протезе и уградње још нису плаћени.
Из канцеларије Олафа Шолца за "Политико" су рекли да "трошкови падају на терет државе само ако су испуњени предуслови у складу са одредбама Кодекса о социјалном осигурању", као и да се "питање покрића трошкова одређује у сваком појединачном случају".
Министарство здравља је саопштило да "све избеглице којима је потребна помоћ и евакуисани пацијенти из Украјине, односно, и војно особље, имају право на бенефиције и приступ законском здравственом осигурању". Одговорност је, како ово министарство истиче, на локалним властима и центрима за запошљавање.
Локалне власти, како је речено, ускратиле су помоћ украјинским војницима у "неколико појединачних случајева", а тренутно се на савезном и државном нивоу разматра о томе како, у интересу оштећених, поступити у таквим ситуацијама, у интересу оштећених.
Градоначелник Кијева Виталиј Кличко тражио је раније уверавања од свог берлинског колеге да ће Украјина моћи да безбедно пошаље рањене војнике у немачку престоницу, знајући да ће њихови медицински трошкови бити покривени. Али док је градоначелник Берлина Кај Вегнер обећао да ће град платити за такав третман, решење на нивоу читаве државе се још и не назире.
Влада Берлина саопштила је да ће се о "даљим облицима подршке" разговарати са министром одбране Борисом Писторијусом "у блиској будућности".
На питање да ли је небирократско национално решење изводљиво, министарство одбране, које се стара о војним болницама укљученим у овај проблем, одговорило је да је решење "за покривање трошкова у интересу свих нас", али да његово проналажење ипак није њихова одговорност.