Нови раздор међу чланицама НАТО направила је и данска премијерка Мете Фредериксон, која, иако важи за фаворита у трци за место новог генералног секретара Алијансе, Пољској ипак није по вољи.
"Пољска брине јер жели да се на чело Алијансе постави лидер са источног крила НАТО, али и због притужби да Данска није испунила своје обавезе које се тичу финансијских издвајања за одбрану. А након 15 година које су бивши нордијски премијери провели на челу савеза, Варшава је опрезна с идејом да на то место постави још једног Скандинавца", пише "Волстрит џорнал", позивајући се на изјаве европских званичника.
Фредериксен, која је прошле недеље посетила Белу кућу, сматра се омиљеним кандидатом за функцију наследника Јенса Столтенберга.
Али, како истиче "Волстрит џорнал", све већи број држава на источном крилу НАТО забринутe су јер њена потенцијална кандидатура, иако је углавном заслужена, подрива потребе Алијансе суочене са сукобом Русије и Украјине и схватањем рањивости тих земаља широм Европе.
Друге земље, укључујући Француску и Литванију, неодлучне су око тога кога ће подржати, али европски званичници тврде да су Пољаци сасвим сигурни и одлучни да ће се побунити против кандидатуре Фредериксенове.
Пољска, као и друге земље које су географски ближе Русији, верује да би Алијанса Москви послала снажну поруку када би за генералног секретара НАТО поставила политичара из земље која је некад била део Совјетског Савеза. Тако је неколико држава, као алтернативу данској премијерки, понудило естонску премијерку Кају Калас.
Неколико западних нација, међутим, опрезно је јер се боји да би именовање генералног секретара са источног крила Европе било превише провокативно, будући да вођство Алијансе доноси на сам праг Русије.
Влада пољског председника Анџеја Дуде незадовољна је и што Данска коју води Фредериксен није испунила финансијске циљеве за одбрану који се очекују од чланица НАТО. Копенхаген је од прошле године признао да постоје недостаци у способности државе да се брани и обавезао се да ће трајно повећати издвајања за војску на 2 одсто БДП што је уједно и стандард Алијансе.
Чланице источног крила - Естонија, Летонија, Литванија и Пољска, само су међу само десетак чланица НАТО-а укључујући и САД које су испуниле тај стандард, што појачава бригу истока да Европа није добро опремљена за дугорочни војни обрачун са Русијом.
Норвежанин Јенс Столтенберг постао је генерални секретар још 2014. године, а његов мандат је два пута продужен како НАТО не би губио континуитет током напетих односа са Русијом.
Његов претходник, бивши дански премијер Андерс Фог Расмусен , био је на тој функцији од 2009.
Ако Фредриксен добије бар један четворогодишњи мандат, НАТО би имао Скандинавце на челу Алијансе готово две деценије. Судећи по изворима "Волстрит џорнала" Пољска верује да је то превише.