Пакистан: Не терајте нас да бирамо између САД и Кине

Пакистан има довољно проблема - од ескалације сукоба са талибанским побуњеницима до све горе економске ситуације - у без додатних главобоља које изазива нови хладни рат између САД и Кине.

Пакистан не жели да бира између Пекинга и Вашингтона, чији су односи последњих година све заоштренији, рекла је пакистанска министарка спољних послова Хина Рабани Хар за "Политико".

Као нуклеарна сила са готово 250 милиона становника, Пакистан се налази на првој линији сукоба између две суперсиле. Док се њихов хладноратовски савезник Вашингтон у последњих неколико година све више окреће ка Индији, Кина је ојачала свој утицај у Пакистану, пре свега кроз инфраструктурне пројекте.

Хар ипак наглашава да је забринута због могућег распада односа између Кине и САД, који би Пакистан натерао да направи јасан избор.

"Ми се плашимо сценарија у ком се свет дели на два блока", рекла је она. "Забринути смо због раскидања веза и свега осталог што доводи до даљих подела у свету".

"Ми смо историјски блиски са САД и негујемо добре односе са њима. Не желимо да се одрекнемо тога. Али Пакистан је у исто време близак и са Кином, и док други нису почели да то перципирају као претњу, то је увек био случај", додала је она.

Јасно је зашто Пакистан и даље покушава да балансира између Пекинга и Вашингтона. Иако су амерички званичници често критиковали Исламабад због његових историјских веза са талибанима - што је често резултирало и прекидом војне помоћи - Вашингтон је и даље значајан војни партнер.

Прошле године, Стејт департмент је одобрио продају опреме за одржавање пакистанских авиона Ф-16 по цени од 450 милиона долара.

У исто време, Пекинг покушава да продуби војну сарадњу са Пакистаном, пре свега када је реч о морнарици. Кина такође гради путеве, железнице, болнице и енергетску мрежу у свом западном суседу. 

Хар се нашла у центру пажње када је у априлу "Волстрит џорнал" објавио процурели документ у ком је упозорила да би "инстинкт за одржавање блиских веза са Америком могао да угрози 'право стратешко партнерство' са Кином".

Она је одбила да коментарише те наводе, али је током посете Бриселу заузела критичан став по питању америчке моћи, тврдећи да је Вашингтон непотребно уплашен због потенцијалног губитка утицаја, за који тврди да ће и даље остати доминантан у областима попут здравства, технологије, трговине и борбе против климатских промена.

"Не мислим да је (њихова) водећа позиција била угрожена док је они сами нису довели у питање својим реакцијама", рекла је она за "Политико". "Сматрам да Запад потцењује вредност својих идеала и меке моћи."

Она је нагласила да је улога Вашингтона "постављање стандарда", док је главна кинеска предност њихов економски модел који је извукао стотине милиона људи из сиромаштва.

Срце пакистанско-америчких односа налази се - у Авганистану

Хар је Американце најоштрије критиковала када је реч о Авганистану, за шта је рекла да су рестрикције које су за циљ имају слабљење талибана контрапродуктивне, као и да стварају хуманитарну кризу која многе Авганистанце приморава да се баве "криминалним активностима, попут трговине наркотицима и шверца".

Нестабилност у Авганистану ствара безбедносне проблеме у Пакистану, пошто се верује да талибанске власти у Кабулу подржавају побуну пакистанских талибана, наводи "Политико".

Када су авганистански талибани преузели власт у Кабулу 2021. године, тадашњи пакистански премијер Имран Кан прославио је њихову победу против "америчког ропства", док је начелник обавештајне службе Фаиз Хамид посетио авганистанску престоницу и рекао да ће "све бити океј".

Хар, која је преузела функцију након Канове смене, рекла је да је некадашњи премијер реаговао "крајње незрело" и нагласила да је утицај који пакистанска влада има на талибане увек био "прецењен".

Она је додала да Исламабад покушава да одржи дипломатске контакте са руководством у Кабулу, и поред тога што се пакистански војници и полицајци боре против пакистанских талибана.

Она је одбацила идеју да би било која друга држава - укључујући и САД и Кину - могла да помогне Пакистану у борби против талибана кроз директно ангажовање војних снага. "Када је у питању размештање страних војника, нико није добродошао".

Пакистан тражи новчану помоћ од Међународног монетарног фонда јер се њихова економија суочава са горућом инфлацијом и колапсом резерви.

На питање да ли је сматра да је Вашингтон одбио да одобри слање подршке Пакистану, делимично да би тестирао да ли ће Кина појачати и играти већу улогу у обезбеђивању стабилности земље, Хар је одговорила да би "била веома несрећна да је то случај".

Она је критиковала могућност размештања европских морнарица у Азији.