Бајденова администрација обновила је разговоре са Ираном у покушају да их придобије да ослободе америчке затворенике и обузда растући нуклеарни програм Техерана, пренео је "Волстрит џорнал" позивајући се на неименоване саговорнике упућене у разговоре.
Како су контакти настављени, Вашингтон је одобрио исплате ирачке владе од 2,5 милијарде евра Ирану за увезене струју и гас, рекли су амерички и ирачки званичници. Новац је био замрзнут због америчких санкција.
Амерички званичник на које се позива медиј наводи да је ова исплата била рутинска и да нема везе са разговорима. Средства су ослобађана на сличан начин и раније, с тим што се овог пута ради о износу у еврима, а не локалним валутама.
Откако су почели разговори високих званичника САД и Ирана у Њујорку прошлог децембра, званичници Беле куће путовали су у Оман најмање три пута за даље индиректне контакте, будући да је Оман деловао као посредник и преносио поруке две стране, наводи се у тексту.
Подсећа се да је се да је амерички председник Џозеф Бајден на почетку свог мандата обећао да се обновити међународни нуклеарни споразум о иранском нуклеарном програму у замену са укидање економских санкција, али је он у новембру изјавио да је такав договор пропао.
Последњи дипломатски покушаји усмерени су на смањивање напетости између две земље, насталих прошле године пошто је Иран (наводно) испоручио дронове Русији, наставио обогаћивања урана и запленио нафтне танкере у Персијском заливу, како се наводи у тексту.
У замену за ослобађање затвореника и ограничавање нуклеарног програма, Техеран тражи милијарде долара од испоруке иранских енергената које су заробљене у иностранству због америчких санкција. Ирански званичници у више наврата су могуће ослобађање затвореника повезивали са тим да им буде одобрен приступ финансијским средствима: седам милијарди долара заробљених у Јужној Кореји и милијардама долара заробљених у Ираку за ирански гас и нафту.
Како се ближи кампања за председничке изборе Бајденова администрација труди се да избегне да преговоре с Ираном стави на врх политичке агенде, будући да би сваки формални споразум, па чак и неформални договор, који је извеснији, мора да прође Конгрес у којем има демократа и републиканаца који се противе нуклеарном споразуму с Ираном.
Откако су САД увеле санкције Ирану 2018. године, ова земља проширила је свој нуклеарни програм и према речима неименованих америчких званичника има 60 одсто материјала потребног за нуклеарно оружје, а обогаћени уранијум који наводно поседује може да надогради да буде употребљив као материјал за оружје у року од неколико дана. Западни званичници страхују да би такав потез, производња материјала за нуклеарно оружје, могао да изазове дипломатску кризу, док Израел прети у том случају војним одговором.
Амерички званичници наводе да су ставили до знања Ирану да треба да предузме кораке ка смањивању тензија, али формалних разговора о нуклеарном споразуму није било од прошлог лета.
Што се тиче средстава која би требало да буду исплаћена Ирану, америчка страна инсистирала је да Ирак исплати Иранце у еврима, страхујући да би исплату у доларима могли да искористе у недозвољене сврхе, рекао је неименовани ирачки званичник. Исплата укључује 886 милиона исплаћених Туркменистану на име иранског дуга, 80 милиона евра исплате Исламској развојној банци у име Ирана, као и 120 милиона евра Саудијској Арабији за покривање трошкова одласка иранских муслимана на хаџ у Меку.
Ради се о тзв. хуманитарним исплатама, али стручњаци који су цитирани у тексту, сматрају да оне имају везе са индиректним разговорима две стране које воде преко Омана.
Наводи се и да док Бајденова администрација тврди да примењује санкције против Ирана, продаја нафте из ове земље наставља да расте, па је тако Иран пријавио да је у мају извозио до 1,55 милиона барела дневно.