НАТО-у се жури, али никако да се договоре како да заштите Украјину од Русије

Чланице НАТО-а журе да се договоре о плану за пружање дугорочне подршке Кијеву, али постоје неслагања око начина како да обезбеде безбедност Украјини све док она не буде могла да се придружи овом војном савезу, тврде амерички и европски званичници, преноси Ројтерс.

Четири недеље пре самита НАТО-а у Виљнусу, постоји сагласност да Украјина не може да се придружи Алијанси док су борбе у току. То је став који је почетком јуна прихватио председник Украјине Владимир Зеленски, после месеци у којима је молио за хитни пријем Кијева.

Чланице Алијансе су близу договора о корацима о јачању веза са Украјином, укључујући унапређење начина сарадње НАТО-а и Кијева. У питању је дугорочни програм помоћи Украјини која своје безбедносне снаге треба да усклади са оперативним и техничким стандардима НАТО-а, тврде званичници.

Савезници тек треба да реше несугласице око тога како да се носе са жељом Украјине за чланством, која је вођена нејасном декларацијом из 2008. да ће се Кијев придружити Северноатлантском савезу. У декларацији се, међутим, не наводи како ни када би то могло да се деси.

Како Кијев приближити НАТО-у без чланства 

Америчка амбасадорка при НАТО-у Џулијана Смит изјавила је новинарима у среду да чланице још разговарају о томе како да одговоре на захтеве Кијева за чланство.

Високи извор из Алијансе, који је желео да остане анониман, рекао је да је "тешко пронаћи механизам који би Украјину приближио НАТО-у а да је не уведе у НАТО."

Западне владе, попут САД и Немачке, опрезне су око потеза за које се плаше да би могли да доведу Северноатлантску алијансу још ближе уласку у рат са Русијом, која сматра да је ширење НАТО-а на источну Европу доказ непријатељства Запада.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је 2. јуна, на питање о тежњама Украјине да се придружи НАТО-у, одговорио да би то представљало "проблем за још много година."

Мало војних аналитичара очекује да ће управо покренута контраофанзива Украјине брзо окончати сукоб. Уместо тога, многи предвиђају да ће се борбе продужити на низ година.

У том случају, подршка за одбрану Украјине на Западу могла би да избледи, а амерички избори, који ће се одржати 2024. године, могли би да доведу до тога да америчка администрација престане да буде заинтересована да троши новац на рат.

Изнад ових расправа стоји питање да ли чланице Алијансе могу да покажу јединство склапањем споразума уочи самита од 11. до 12. јула у литванској престоници Виљнусу. "Ако се то не догоди, додаје Ројтерс, "Путину би пошло за руком да изведе прави политички и пропагандни удар".

"Нико не жели да се нејединство отворено показује", изјавио је високи дипломата из Источне Европе.

Пољска и неке друге источноевропске владе позвале су НАТО да одреди јасне кораке ка коначном чланству Украјине.

Други, посебно Сједињене Државе и Немачка, нису вољни да прихвате ту идеју, тврде дипломате.

Без нових провокација Русије

"Када се овај рат заврши, морамо осигурати кредибилне аранжмани за безбедност Украјине, тако да се историја не понови", рекао је у среду генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Столтенберг је додао да ће то укључивати аранжмане између Украјине и савезника у НАТО-у. Прецизна природа тих аранжмана предмет је интензивних дискусија.

Неки лидери, као што су Зеленски и француски председник Емануел Макрон, траже да Украјина добије тражене "безбедносне гаранције".

Међутим, амерички званичници преферирају блажи термин - "безбедносне обавезе". Они су одбили да дефинишу шта треба да значе те обавезе, али су рекли да раде на механизму који ће појединачним земљама омогућити да пружају дугорочну војну помоћ Кијеву.

"Како се приближава самит у Вилњусу, гледаћемо све интензивније дискусије о томе како би тај механизам могао да изгледа", изјавио је портпарол америчког Савета за националну безбедност.

Дипломате и званичници су саопштили да опције о којима се расправља укључују наставак испоруке оружја, муниције и опреме, која већ износи на десетине милијарди долара.

Неки су предложили да се механизми безбедности са Кијевом заснивају на америчким аранжманима са Израелом, по којима би државе НАТО-а пружале војну помоћ Кијеву на дужи временски период.

Габријеле Тарини, у новом извештају корпорације РАНД о реконструкцији Украјине, наводи да Алијанса треба да истражи такве мере све док се Украјина не придружи НАТО-у.

"Проналажење приступа који би био довољно снажан да одврати поновни напад Русије, али који не би провоцирао Русију, биће кључ за безбедносне аранжмане", додао је он.

Столтенберг је додао да очекује да ће форум за сарадњу, Комисија НАТО-Украјина, бити преименована у Савет НАТО-Украјина, где би Кијев био прихваћен као равноправан партнер.

НАТО ће подржати програм помоћи за украјинске снаге безбедности како би им помогао да пређу са совјетских на стандарде НАТО-а, рекао је Столтенберг.