Руски дом је "рекламни медиј Путинове моћи" у срцу немачке престонице и, упркос томе што је његов рад у супротности са санкцијама ЕУ, он је и даље отворен, пише "Франкфуртер алгемајне цајтунг".
Руски дом се налази у центру Берлина, усред чувене Фридрихштрасе, између скупих модних радњи, преко пута француске куће "Лафајет". Ова зграда је отворена 1984. године, у доба Демократске Републике Немачке, као Совјетски дом науке и културе. Русија се већ низ година, додаје ФАЗ, поноси овом палатом културе, која се налази на одличној локацији, са укупном површином од 29.000 квадратних метара.
Ова институција је "највећи културни институт који делује у иностранству". Руски дом годишње има више од 200.000 посетилаца. Годинама је изнајмљивао део свог простора луксузним продавницама, овде се налазила туристичка агенција и књижара, а одржаване су и позоришне, филмске и концертне вечери, па и политички догађаји са немачком Левицом.
Зградом, пише ФАЗ, управља руска владина агенција "Россотрудничество", која припада руском Министарству спољних послова. Ова агенција се од јула 2022. године налази на листи санкција ЕУ.
"Агенција већ дуги низ година делује као кровна организација за мрежу руских агената утицаја и бави се пропагандом Кремља", тврди Европска унија. Према уредби ЕУ из новембра 2022. године, сви привредни ресурси физичких или правних лица, институција или организација који се налазе на листи санкција треба да буду замрзнути.
Шта ради Руски дом?
Руски дом нуди курсеве језика, а овде се издају и дигитално сертификовани тестови из руског језика. Осим тога, Дом нуди "државне испите за стицање руског држављанства, боравишне и радне дозволе."
Руски дом организује културна дешавања, попут пројекције филма "Ника", о познатом совјетском дечјем песнику, а ту је и изложба фотографија "На путу мира", на којој су приказане слике из 1944/45, укључујући и "ретке фотографије подизања Заставе победе на Рајхстагу."
У фебруару је Руски дом одељењу за културу иранске амбасаде ставио на располагање своју салу "Гагарин". Између осталих, немачка исламска научница Кетлин Гебел је говорила о свом "дивном путовању у Иран."
Зашто Руски дом још није затворен ако крши санкције? Јавно тужилаштво у Берлину је саопштило да од марта истражује да ли Руски дом крши Закон о спољној трговини, али о својим налазима није дало никакве информације. Постоје правни, дипломатски и организациони разлози због којих Руски дом до сада није затворен.
Укратко: Берлин се нашао усред веома деликатне ствари. У центру проблема лежи спољна политика. Од децембру 2022, за спровођење санкција одговорна је новооснована централна канцеларија, повезана са Генералном царинском управом у Келну. Царина припада пословној области Савезног министарства финансија. Тема је, тврди се незванично, већ месецима високо на дневном реду, али министарство није желело да да званични коментар.
"Средства и економски ресурси субјекта су замрзнути, на основу уредбе ЕУ", рекао је портпарол министарства за ФАЗ. Ипак, и даље је могуће коришћење "замрзнутих добара", као што су некретнине, али Руски дом "не сме да продаје, изнајмљује, оптерећује или на други начин користи некретнине као извор прихода."
Иза свега се крију дипломатски разлози
Извесно је да су рачуни Руског дома, после спровођења низа правних процедура, замрзнути и да стање рачуна контролише Бундесбанка, због чега је Руски дом ограничио неке од својих активности.
Вероватно постоји начин да се Руски дом затвори, закључује ФАЗ, али ту су се испречили дипломатски разлози. Као одговор на санкције Руском дому у Берлину, Русија је замрзла рачуне "Гете института" у Москви. Уколико би био обустављен рад Руског дома, вероватно би уследило обустављање рада немачког Гете института у Москви. Савезно министарство спољних послова, којим управља министарка Аналеном Бербок (Зелени), то по сваку цену жели да избегне.
Питање како то помирити са ставом Немачке о конфликту у Украјини је веома деликатно. Савезно министарство иностраних послова страхује да би Русија могла да угрози и постојање Немачке школе у Москви.
Москва је почетком јуна увела ограничења броја немачких службеника у Русији. Смањење броја запослених утиче на рад Гете института и Немачке школе у Москви.
За Украјину постојање Руског дома у Берлину остаје извор сталних сметњи. Као што је изјавио украјински амбасадор Алексеј Макејев: "Нећемо се помирити са постојањем Руског дома, који крши санкције и шири пропаганду."