Док се амерички државни секретар Ентони Блинкен припрема за дуго одлагани пут у Кину овог викенда са циљем да стабилизује напете односе две светске суперсиле, расположење у Пекингу је далеко од добродошлице, оцењује Си-Ен-Ен.
Неколико дана пре Блинкеновог пута, кинески шеф дипломатије окривио је Вашингтон за пораст тензија након што је амерички државни секретар одустао од планираног пута у фебруару, због наводног кинеског шпијунског балона који је летео изнад САД.
У телефонском разговору са америчким државним секретаром, кинески министар спољних послова Ћин Ганг позвао је САД да "покажу поштовање" према кључним бригама Пекинга и да престану да се мешају у унутрашње ствари Кине, наводи се у кинеском саопштењу након позива.
Та изјава – која је била приметно оштрија од саопштења Стејт департмента након истог позива – довољно говори о ниским очекивањима Пекинга од Блинкенове посете, као и о дубоком неповерењу у настојање Бајденове администрације да раскрави затегнуте односе две земље.
Кинески државни медији последњих дана били су углавном неми када је у питању највиша посета америчког званичника у последњих пет година.
"Праћење Блинкенове посете Кини није ни приближно тако опсежно или ентузијастично као на Западу", рекла је Јун Сун, директор Кинеског програма у Стимсон центру, истраживачком центру у Вашингтону.
Она додаје да су очекивања мала, јер "после ранијег одлагања посете због инцидента са балоном, Кинези су забринути због још једне могуће срамоте".
Збуњујући сигнали
Иако су САД покренуле иницијативу, оне су такође умањиле очекивања.
"Не идемо у Пекинг са намером да направимо неку врсту искорака или трансформације у начину на који поступамо једни с другима. У Пекинг долазимо са реалним, самоувереним приступом и искреном жељом да на најодговорнији могући начин управљамо нашим такмичењем", рекао је Данијел Критенбринк, највиши дипломата Стејт департмента за источну Азију.
Али чак и то ће бити тежак задатак с обзиром на дубоку сумњу у Пекингу, због великог слома политичког поверења између две суперсиле који је почео током Трампове администрације, наводи Си-Ен-Ен.
"Доминантно гледиште у Кини је да су САД недоследне - раде једно, а причају друго", рекао је Ванг Јонг, професор међународних односа Универзитету у Пекингу.
Последњих месеци, док су настојале да обнове дипломатске разговоре на високом нивоу, САД су увеле санкције кинеским компанијама, окупиле око себе друге земље како би се супротставиле "економској принуди" Пекинга и потписале нови трговински уговор са Тајваном.
"Америчка страна хоће да комуницира, а с друге стране, потискује и обуздава Кину свим могућим средствима", рекао је портпарол кинеског министарства спољних послова прошлог месеца, само дан након што је амерички председник предвидео "отопљавање" у односима.
И Ванг је оценио да су "различити сигнали које шаље америчка страна веома збуњујући", па да због тога кинеска страна не полаже нарочито велике наде у Блинкенову посету.
Кинески стручњаци кажу да кључна питања укључују контролу извоза технологије Тајвана и САД, посебно ограничења испоруке напредних полупроводника и опреме за производњу чипова Кини.
Балансирање на ивици рата
У суштини, Пекинг се не слаже са кључном америчком премисом - да две суперсиле могу агресивно да се такмиче, док истовремено држе комуникационе линије отворене како би избегле улазак у сукоб.
Због тога је видљив оштар контраст у ставовима: док се чини да САД жарко желе да поправе односе, Кина реагује пасивно и не крије незадовољство.
Тонг Џао, виши сарадник у Карнегијевој задужбини за међународни мир, навео је да Кина покушава да изврши притисак тако што се намерно понаша хладно и дистанцирано, укључујући одбијање предлога Вашингтона да успостави границе и механизме за смањење ризика у међусобним односима.
Кина је недавно одбила и амерички предлог да се министар одбране Лојд Остин састане са кинеским колегом Ли Шангфуом, доводећи у питање "искреност" позива. Кинески стручњаци сматрају да је разлог то што САД нису укинуле санкције Лију, уведене 2018. због кинеске куповине руског оружја.
Кина је прекинула разговоре са америчким војним командантима након прошлогодишње посете бивше председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану, а недостатак комуникације две најмоћније војске на свету подстакао је страх од погрешних прорачуна и сукоба.
Током последњих месеци било је неколико опасних интеракција, укључујући замало судар ратних бродова у Тајванском мореузу и блиски сусрет војних авиона изнад Јужног кинеског мора.
Џао је рекао да је Кина усвојила "политику балансирања на ивици рата" како би Америци указала на ризик од војног сукоба.
"Кина је одувек сматрала да је тај ризик изазван једностраним и неразумним акцијама САД. Чинећи ризик видљивијим, Кина мисли да може да натера САД да увиде проблеме у свом понашању и направе једностране компромисе", рекао је Џао.
Кина настоји да намерно повећа неке ризике на тактичком нивоу, објашњава Џао, у нади да ће приморати САД да направе компромисе у корист Кине на стратешком нивоу.
Последња шанса
Упркос незадовољству потезима САД, Пекинг је пристао на Блинкенову посету после четворомесечног одлагања.
Део разлога је практичне природе – стручњаци кажу да Блинкеново путовање блокира посете других чланова америчког кабинета које Кина сматра важним, укључујући министарку финансија Џенет Јелен и изасланика за климу Џона Керија, наводи Си-Ен-Ен.
Пекинг је можда забринут и због тога како ствари изгледају у очима других земаља, посебно оних које су растрзане ривалством САД и Кине.
"Важно је да Кина не изгледа као та која одбацује дијалог, посебно када се САД залажу за то", рекла је Сун из Стимсон центра.
Свакако постоје и економски разлози, имајући у виду опоравак Кине након изласка из строгог ковид режима.
Али ниједан од ових разлога вероватно неће променити дугорочну стратешку забринутост кинеског лидера Си Ђинпинга у вези са САД.
Супротстављање Америци све је више у средишту кинеске спољне и безбедносне политике, укључујући напоре да се ослаби амерички утицај у земљама у развоју, рекао је Џао.
Прошлог месеца, Си је позвао највише званичнике националне безбедности да размисле о "најгорем сценарију", што је, по мишљењу неких стручњака, имало за циљ да припреми Кину за евентуални обрачун са САД у догледној будућности.
Кина је такође веома свесна да САД ускоро чекају председнички избори, што значи да би реторика Вашингтона могла додатно да се заоштри.
Ванг, стручњак са Универзитета у Пекингу, рекао је да је Блинкенова дуго одлагана посета "последња шанса" да се поправе везе са Кином пре америчких избора следеће године.
"Није остало много времена. Политичка поларизација у САД је толико озбиљна да ће, ако се даље одлаже, за Бајденову администрацију бити веома тешко да пронађе другу погодну прилику за побољшање односа до краја мандата", упозорио је Ванг.