Љубљана је управо искусила да нема бесплатног ручка. Американци су још нарочито брзи да наплате своје услуге. Словенија је 6. јуна на иницијативу и уз издашно лобирање Вашингтона изабрана за несталну чланицу Савета безбедности УН, а захвалност за то доброчинство платиће у тврдој валути, јер ће за своју војску уместо немачких оклопних возила, купити - америчка.
Одлука да за Словеначку војску набави америчке оклопњаке уместо немачких, за које је у време претходне владе Јанеза Јанше већ потписала уговор, није још званично обзнањена, како не би била сувише провидна трговина "рука руку мије". Зато ће словеначка и шира јавност за нову одлуку владе премијера Роберта Голоба званично сазнати кроз неколико месеци.
Што се тиче гласања у УН, словеначка министарка спољних послова Тања Фајон је избор за несталну чланицу у Савету безбедности представила као велики успех домаће дипломатије иако је претходни премијер Јанша нетом уочи гласања у Њујорку признао да су Словенију као свог кандидата прогурали Американци упркос чињеници да је Белорусија давно пре тога истакла своју кандидатуру. Што је и био разлог да Вашингтон пожури да помрси конце Минску. Званична белоруска агенција Белта је у саопштењу на свом сајту на енглеском језику уочи гласања написала да није тешко предвидети резултат, "пошто сви знају да Словенија, чланица ЕУ и НАТО, ужива протекцију Вашингтона и Брисела".
Чињеница је, међутим, да "нестална" столица Словеније неће имати нарочиту тежину у Савету безбедности УН. Ако је судити према закључцима истраживања Берија О'Нила који се фокусирао на расподелу моћи у СБ УН, моћ несталних чланова СБ УН једнака је 0,2 одсто целокупне моћи, док пет сталних чланова истог тела има по 19,6 одсто моћи. У светлу тог сазнања чини се да у Љубљани и нису имали посебан разлог за еуфорију ни за сузе среће, што није спречило министарку Фајон да у дворани Генералне скупштине УН у Њујорку скаче са столице, гестикулира као да је на фудбалском стадиону и чак пусти сузу радосницу.
Словенија са својих 0,2 одсто утицаја у Генералној скупштини УН у пракси неће доносити одлуке ни о чему важнијем. Али ће зато бити ту да са осталим америчким сатрапима из "коалиције податних" држава удовољава жељама Вашингтона и спроводи политику Беле куће. Али то није довољно, "помоћ" америчке дипломатије стиже Љубљани и на конкретну наплату - Словенија је не само раскинула уговор са Немцима о куповини оклопњака "боксер 8X8", потписан у време Јаншине владе, већ је из добро обавештених кругова сада процурело да ће уместо "боксера" купити америчка оклопна возила 8x8.
Посао вреди најмање 400 милиона евра. Плус неколико милиона узалуд протраћених на име казне због раскидања посла – првобитно се говорило о 70 милиона, а сада је немачки произвођач наводно пристао на 4,19 милиона евра. Тако је немачки оружарски лоби извукао краћи крај, јер се поново потврдило да су у Американци Европи главне газде.
Свака словеначка влада, од тзв. "осамостаљења" државе 1991. па наовамо спроводи тренд "американизације" одбрамбених способности земље. У то име ће сада уместо немачких оклопних возила пазарити америчке "пиране" или "страјкере". "Пиране" производи америчка корпорација Генерал Дајнамик ленд систем (ГДЕЛС) са седиштем у Шпанији, док "страјкер" припада породици оклопних борбених возила са погоном на свих осам точкова, а производи их такође ГДЕЛС, али у Канади, у фабрици у Лондону, Онтарио.
Да се Словенија напослетку одлучила за Американце као добављаче за своју војску, индиректно је потврдио и премијер Голоб. Изјавио је да је "представнике свих контингената Словеначке војске распоређене у НАТО мисијама у иностранству питао које је наоружање најпоузданије"; испоставило се да - америчко, чиме је наговестио да ће Словенија купити "опробане" оклопњаке у САД. Мада није необично да су "највише тестирана" управо америчка возила, јер су била и у највише ратова.
Предметна куповина оптерећена је не само нетранспарентношћу, него и искључењем конкуренције јер се своди на модел "влада влади". Претпоставља се да је изабрана та пречица јер су у Словенији све претходне куповине оружја биле оптерећене корупцијом. А пошто сада нема јавног конкурса – биће теже доказивати мито.
Када је Словенија последњи пут набављала оклопњаке путем јавног конкурса, победила је финска "патриа", а онда су почеле да пљуште оптужбе о подмићивању… Вођени су судски поступци у Финској, Словенији и Аустрији, а тадашњи словеначки премијер Јанша обрео се и иза решетака, чак пет месеци. Према писању љубљанских медија, Јанши су "аферу Патрија" привредили амерички партнери, допуштањем "цурења поверљивих инфирмација".
Голобова влада не жели да јој Вашингтон приреди сличну срамоту, зато верно прати амерички курс у спољној политици и ревносно испуњава све што Вашингтон тражи. Награђена је двогодишњим мандатом у СБ УН, иако по папреној цени – два батаљона америчких "пирана" или "Страјкера" коштаће је најмање 400 милиона евра, можда и дупло више. Америчко пријатељство никада није било јефтино, а то најбоље знају амерички савезници.