Седме заједничке консултације немачко-кинеских званичника које треба да почну данас, биће њихов први састанак очи у очи још од пандемије ковида 19. То ће, како најављује "Фајненшел тајмс" такође бити прва инострана посета новог премијера Лија Ћанга који ће се састати са немачким пословним лидерима и министрима.
Важан скуп догађа се у периоду када у ЕУ и Г7 влада напетост и дилема око тога како да се свет носи са дубоким тензијама између САД и Кине, и питањем Тајвана.
Тако су економски односи Немачке према Кини постали камен спотицања и у Шолцовој "Семафор коалицији", и иако сви прихватају термин "смањивања ризика", тај концепт се тумачи другачије, неки сматрају да подразумева ограничавање трговине и улагања у високо-осетљиве технологије, док га други дефинишу шире.
Немачки званичници оцењују да је Шолц постао опрезнији према Кини и да није слеп за ризике, па је тако под притиском САД, Берлин најавио да ће преиспитати употребу компоненти за телекомуникационе мреже од кинеских произвођача "Хуавеј" и ЗТЕ.
Ипак његови коалициони партнери Зелени, на челу са министарком спољних послова Аналеном Бербок и вицеканцеларом Робертом Хабеком, залажу се за знатно оштрији приступ. Тако је Шолц прошлог месеца одбацио њихове приговоре на план да кинески конгломерат преузме 24,99 одсто удела у лучком терминалу у Хамбургу.
У данима пре доласка делегације из Пекинга, у којој ће бити кинески министри и привредници, Шолцов кабинет усвојио је своју прву стратегију националне безбедности.
У њој је Пекинг описао као "све агресивнијег претендента на регионалну надмоћ" и додао да се он "стално понаша у супротности са нашим интересима и вредностима".
Кина је ипак 2022. била највећи трговински партнер Немачке седму узастопну годину, са билатералном трговином вредном скоро 300 милијарди евра – што је цифра која је мања од трговине са Русијом пре специјалне војне операције у Украјини.
Токови немачких директних страних инвестиција у Кину достигли су рекордних 11,5 милијарди евра у 2022. години, док се прелиминарно процењује да је укупан износ немачких страних инвестиција исте године достигао 114 милијарди евра, према Немачком економском институту у Келну.
Моћни немачки произвођачи аутомобила "Фолксваген", БМВ и "Мерцедес-Бенз" сматрају Кину својим највећим тржиштем и улажу у складу са тим како би одбранили свој тржишни удео усред растуће конкуренције кинеских брендова.
Упркос упозорењима владе, руководиоци произвођача аутомобила, хемијског гиганта БАСФ-а и индустријског лидера "Сименс" обећали су да ће бранити и проширити своје присуство у Кини.
Зато је један високи европски званичник оценио да се велика немачка индустрија "одваја од владе" у Кини, али покушај да се оне омету био би "глуп" с обзиром на профит који зарађују.
"Наравно, бојимо се да ће континентална Кина извршити инвазију на Тајван. Али, треба ли због тога да извршимо самоубиство", пита се он.
Други пак брину какве би биле последице ако неки од најмоћнијих немачких произвођача остану слепи за геополитичке ризике.
"Није ме брига да ли Мерцедес или БМВ много улажу. Брига ме да ли ће у неком тренутку банкротирати. Замислите сценарио где сви велики произвођачи аутомобила изгубе приступ Кини", рекао је други високи владин званичник.