"Телеграф": Макрон не жели Британца на челу НАТО-а због брегзита

Емануел Макрон покушава да блокира кандидатуру британског министра одбране Бена Воласа за место генералног секретара НАТО-а зато што је Уједињено Краљевство напустило Европску унију, преноси британски "Телеграф".

Британски министар одбране се последњих месеци често помиње као потенцијални наследник актуелног генералног секретара Јенса Столтенберга, док је актуелни фаворит за ту функцију премијерка Данске Мете Фредериксен.

Ипак, како сазнаје тај британски лист, француски званичници у НАТО-у су рекли да би следећи генерални секретар Алијансе требало да буде из неке државе чланице ЕУ.

Такав став француског руководства подстакнут је жељом да НАТО постане независнији и да се мање ослања на Вашингтон.

Макрон наводно има подршку Немачке и већине од 22 државе чланице ЕУ које су истовремено и чланице НАТО-а. Холандија и Пољска би, наводно, ипак могле да подрже британског кандидата.

Французи су наводно довели у питање стање британске војске због честих кресања буџета, док је Макрон најавио да ће његова земља повећати буџет за одбрану за трећину до 2030. године.

Француски председник, који већ дуже сматра да Британци морају да осете "последице" напуштања ЕУ, одиграо је кључну улогу у формирању европске јединице за брзо деловање коју чини 5.000 војника.

Париз је недавно захтевао од држава чланица ЕУ да не склапају велике уговоре у сектору одбране са компанијама које нису из тог блока, док истовремено покушава да набави милионе комада артиљеријске муниције за Украјину.

Волас је недавно немачким медијима рекао да је место генералног секретара "добра функција" и да би "волео да ради тај посао", али и да "воли посао који тренутно ради". Он је добио подршку британског премијера Ришија Сунака за своју кандидатуру.

Како би се спречило да неслагања око избора новог генералног секретара испливају на површину, очекује се да ће актуелни први човек Алијансе Столтенберг остати на тој функцији још неко време.

Како наводи "Телеграф", то је од њега тражио и амерички председник Џозеф Бајден, који је рекао да у овом тренутку "нема простора за непознанице, пошто је рат у Украјини у критичној фази".

Тај лист додаје и да би француски вето на Воласову кандидатуру могао да буде још један инцидент у односима између Париза и Лондона, који су последњих година постали веома турбулентни.

Ни данска премијерка Фредериксен, ипак, није без противника, пошто поједине земље не желе да трећи генерални секретар за редом дође из неке нордијске земље. 

Њеној кандидатури се противи и Турска, која је љута због чињенице да су испред амбасаде те државе у Копенхагену запаљени Куран и турска застава.