Планови Европске уније да наложи добављачима сировина за муницију да дају приоритет налозима произвођача муниције у ЕУ узбунили су државе чланице и компаније које страхују да ће се открити њихове пословне тајне и да ће ривали морати једни друге да спасавају.
Планови су део плана ЕУ, који је најављен прошлог месеца, да повећа производњу муниције у Европи – посебно артиљеријских граната калибра 155 милиметара – за снабдевање Украјине.
Једна милијарда евра намењена је за компензацију чланицама блока за гранате које донирају из својих залиха, друга милијарда је за финансирање заједничке куповине већег броја муниције од држава ЕУ и Норвешке. У трећој иницијативи, ЕУ ће финансирати улагања земаља чланица у фабрике и убрзати издавање дозвола за нове погоне како би се убрзала производња.
Шема је поздрављена као одвођење ЕУ на нову територију, као купца оружја и катализатора брзог раста одбрамбене индустрије.
Трећа иницијатива такође иде даље, стављајући ЕУ у улогу индустријског арбитра и посредника који ће моћи да тражи од фирми које продају сировине – попут експлозива – да дају приоритет продаји компанијама за муницију којима недостају ти материјали.
"Предлог Комисије предвиђа приоритетне поруџбине како би се помогло произвођачима, на пример, у снабдевању неопходним сировинама где би Комисија могла да затражи од добављача да дају приоритет продаји тим произвођачима", рекао је портпарол Европске комисије за "Дифенс њуз". Према речима портпарола "привремена ванредна мера" сада пролази кроз процес одобравања у ЕУ.
План је, међутим, већ изазвао страхове да ЕУ постаје превише проактивна у управљању пословима са муницијом на континенту, признао је портпарол.
Земље чланице су изразиле забринутост да би план "могао да доведе до могућег кршења комерцијалних тајни или осетљивих информација, као и да би могао да преда превише овлашћења ЕУ".
Менаџер норвешке компаније за производњу муниције "Намо" предвидео је могућност да се од одбрамбених фирми са вишком материјала затраже да их продају конкурентима којима недостају материјали.
"Још увек чекамо закон, али очекујем да ће то утицати на стратегију и конкуренцију ако приморају компаније да продају сировине другим компанијама. Доћи ће до одбијања од стране доминантних компанија", рекао је Вегард Санде из "Намоа".
Санде је сугерисао да ако ЕУ затражи од фирми да деле залихе са конкурентима, компаније можда неће бити вољне да открију шта све имају у складиштима.
"Ако одбрамбена компанија не жели да прода ривалу, за ЕУ би могло бити тешко да сазна да ли је то зато што неће или не може", рекао је он.
Портпарол Комисије тврди да компаније и државе немају о чему да брину. "Комисија има дугогодишње искуство у руковању таквим информацијама у контексту других процедура и има потребне заштитне мере", рекао је портпарол.
Санде је рекао да треба одговорити и на такозвани колосек 2 плана ЕУ за муницију: заједничка куповина муниције од милијарду евра.
Комисија тврди да би стварним набавкама могла управљати Европска одбрамбена агенција ЕДА или појединачне земље чланице. "Практично, заједничка набавка се може обавити преко Европске одбрамбене агенције, која ће бити уговорни орган, орган управљања и наручилац. Алтернативно, државе чланице ће моћи да се придруже националним шемама набавки на позив 'водећих нација'", наводе из Брисела.
"Мало сам збуњен у вези са овим", рекао је Санде. "Видимо да Немачка прави сопствене планове за куповину милион комада муниције. Постоји ли ризик да ће се Немачка такмичити са ЕДА за куповину муниције?"
Говорећи прошлог месеца на Европском самиту за одбрану и безбедност, извршни директор "Саба" Микаел Јохансон рекао је да Комисија треба да одлучи да ли заједничку куповину треба да воде нације или ЕДА.
"Потребне су нам много веће смернице и смернице комисије на дужи рок", рекао је он.
ЕУ је навела да производи који се купују морају да долазе из ЕУ и Норвешке, иако су производи који су делимично састављени на другим местима дозвољени ако су "прошли важан" део производње у ЕУ или Норвешкој, укључујући завршну монтажу.
"Постоје гласине да би неке фирме наручиле комплетне чауре из Индије, направиле упаљаче ван ЕУ, а затим их саставили у Европи", рекао је Санде из Намма.
Један од проблема са којим се Европа суочава је недостатак експлозива, рекао је он, додајући да заједничка куповина можда неће моћи да "покрије" више од пола милиона граната. "Биће нам потребан експлозив изван ЕУ и САД да бисмо направили милион граната и не видим јаку подршку за то", рекао је он.
Извор у француском "Нектеру", међутим, тврди да је ланац снабдевања компаније 90 одсто у Француској и десет одсто у ЕУ, укључујући њену контролисану фирму Симмел у Италији.
У интервјуу за немачку РНД, извршни директор "Рајнметала" Армин Папергер рекао је да је његова фирма у стању да произведе 450.000 комада муниције од 155 мм годишње, што је скоро пола милиона граната које ће Украјини требати ове године.
Он је рекао да ће "Рајнметал", ако овог лета заврши планирану куповину шпанског "Екпала", повећати свој годишњи капацитет на 600.000 граната.
Јохансон из "Саба" рекао је да би његова компанија могла да производи 400.000 граната годишње до почетка 2025. године, тако да је циљ ЕУ да произведе милион "реалистичан".
"Ми у 'Сабу', као компанија, имали смо срећу да смо почели да улажемо дупло више када је у питању производња муниције и снабдевање оружјем много пре рата. Али то треба да буде много више, тако да ово поново повећавамо двоструко док говоримо", рекао је он и додао: "Одбрамбене снаге земаља су се дуго користиле да би имале мало новца и много времена. Данас је то потпуно другачији начин размишљања и процес. Они имају много новца, од свих недавних инвестиција и најављене потражње, али са мало или нимало времена. Потребно је време да се ове промене догоде, а такође ће бити потребно неко време да се развију процеси аквизиције, али морају."