Током разговора са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном у Пекингу, кинески државни саветник и министар спољних послова Ћин Ганг истакао је да су америчко-кинески односи на најнижој тачки од свог успостављања и да нити служе фундаменталним интересима два народа, нити испуњавају заједничка очекивања међународне заједнице.
Последњих пар деценија свет је изложен драми, али је сада, оцењује кинеска државна ТВ мрежа ЦГТН, са салвама ратоборности које непрестано долазе из једног правца, јасно ко је крив за америчко-кинеску драму. САД настоје да поткопају социоекономски развој Кине, наводи мрежа.
САД и Кина су велике силе. Разлика је у томе што је једна, очигледно САД, хегемонична, док је њихов пандан заузео мултилатерални поглед на свет.
Блинкенова агенда у Пекингу је двострука, оцењује кинеска ТВ мрежа.
Прво, он настоји да одржи линије комуникације између две земље отвореним како би њиховим билатералним односима дао привид пријатељства. Али САД не могу бити прави пријатељ са својом дволичношћу, наводи ЦГТН.
Примера ради, док говори о ублажавању протекционистичких царина на кинеске производе, Блинкен се окреће и прави "црну" листу кинеских технолошких производа на основу оптужби за шпијунажу. Слична листа је направљена и за робу која се наводно производи принудним радом. Поента приче је да се ограничи развој Кине због зависти и страха да ће САД бити измештене са своје позиције број један.
Блинкен је први члан администрације председника Џозефа Бајдена који је посетио Кину, што је прилично дуг перид ако је Бајден озбиљно мислио да је заинтересован за зближавање. Стручњаци виде Блинкенову посету као само још један покушај Бајденове администрације да свету представи улепшану слику како су САД проактивне у тражењу пријатељских односа са Пекингом, наводи ЦГТН.
Док је Ћин у разговорима са Блинкеном нагласио да је "Кина посвећена изградњи стабилног, предвидљивог и конструктивног односа са САД", чини се да су САД уложиле напоре да одступе од овог циља.
Блинкенова посета је одложена због наводног "кинеског шпијунског балона изнад САД". Наратив о "кинеској шпијунажи" био је лако доступан жртвени јарац у покушајима да се смањи кинеска растућа технолошка моћ у свету, од друштвених медија до војне технологије.
У случају очигледне злобе, америчка влада је забранила продају и увоз технологије неколико врхунских кинеских компанија. САД ове смицалице приписују "неприхватљивом ризику" по своју националну безбедност. Али мало ко верује овим причама. Њихов циљ је да затрују огромно тржиште кинеске технологије широм света и, што је најважније, на Западу са својим тржиштем од више милијарди долара, наводи кинеска државна ТВ мрежа.
Током Ћинових разговора са Блинкеном, први је истакао да је тајванско питање срж кључних интереса Кине, најважније питање и најизраженији ризик у кинеско-америчким односима. Међутим, у ствари, САД су биле те које су често доводиле у питање кинеске интересе. У једној од својих последњих акција, Сједињене Државе су потписале трговински споразум са кинеским регионом Тајван упркос противљењу кинеске владе.
Кина се свим силама трудила да удовољи захтевима САД и покушавала је да постигне решења у вези са спорним питањима којима би сви били задовољни. Кина је била стрпљива и пуна разумевања за поступке и страхове САД и нашироко је објашњавала своје поступке како би отклонила бригу која постоји. Али постоји граница за такву добру вољу, указује се.
Баш као што је Ћин рекао у својим разговорима, "две стране треба да испуне заједничке ставове председника Сија и председника Бајдена на Балију и да раде на стабилизацији и враћању односа на прави пут". За бољи кинеско-амерички однос потребни су напори са обе стране, закључује ЦГТН.