Током протекле две недеље, од како је почела дуго најављивана украјинска контраофанзива, објављено је на десетине снимака који показују дејства руског наоружања и минско-експлозивних средстава по украјинским средствима ратне технике донираним од стране земаља чланица НАТО-а. У читавој гомили "чудотворног" западног оружја, једно возило посебно се истакло по својој (не)учинковитости на бојишту.
Наиме, на друштвеним мрежама појавио се видео снимак онеспособљеног оклопног транспортера "сенатор", канадске компаније "Рошел", који стоји на једном од макадамских путева Украјине. Прво што се примећује је да су точкови испали из лежишта и остали у потпуно искривљеном положају, а поред њих може се видети цурење непознате течности, највероватније уља.
На први поглед могло би се закључити да је робусни "сенатор", који изгледом подсећа на транспортере попут домаћег "милоша" или јужноафричког "милкора", приликом вожње налетео на противтенковску мину. Са друге стране, уколико боље погледамо снимак, лако се може утврдити да на возилу нема других видљивих оштећења попут огреботина и рупа које би настале као последица експлозије.
Штавише, упитно је да ли би лако оклопљено возило попут "сенатора" уопште и успело да преживи сусрет са средством те врсте, имајући у виду претходна искуства са украјинског ратишта. Такође, недостатак било какве штете на горњем делу возила одбацује и могућност да је транспортер погођен артиљеријском гранатом, противоклопном вођеном ракетом или пешадијским наоружањем.
Суровост украјинског блата
Због тога се поставља питање ко је прави кривац за оштећење и потпуно онеспособљавање "рошеловог" "сенатора", а одговор је наизглед једноставан – терен. Упркос робусном дизајну, ово "теренско" возило канадске производње очигледно није дорасло суровом запорошком терену, па је или због јаког удара предњег дела у блатњав пут или због недељама дугог интензивног хабања, склоп точкова једноставно попустио.
Ипак, да би у потпуности разумели зашто је дошло до комичне ситуације у којој је возило за спасавање рањеника и само морало бити спасено након судара са украјинским блатом, неопходно је да се упознамо и са самим произвођачем.
Компанија „Рошел“ основана 2016. године, са седиштем у канадском граду Мисисога бави се дизајнирањем и производњом оклопних точкаша. На сајту компаније наводи се да су њихова возила дизајнирана за пружање тактичке подршке, транспорт и логистичке операције, док су примарне намене "сенатора" пограничне патроле и активности полиције.
Даљом анализом техничко-тактичких карактеристика оклопног транспортера, долазимо и до закључка да он није предвиђен за употребу у условима жестоких фронтовских борби, какве се тренутно воде у Запорошкој области. Главни разлог за то је чињеница да је заправо реч о надоградњи цивилног камионета "форд Ф-550", на чију шасију је уграђена каросерија од балистичког челика, а унутар возила су постављена седишта отпорна на дејство минско-експлозивних средстава.
Међутим, иако се "сенатори" могу похвалити свеобухватном заштитом IV нивоа, њихова употреба у ратним условима је у најмању руку ограничена и то због превеликог оптерећења на осовине, вешање и сам склоп точкова, које настаје као последица додавања оклопа.
Наиме, "форд Ф-550" који служи као основа за "рошелов" оклопни транспортер има тежину од око три тоне и носивост од око пет и по тона, док је сам "сенатор" тежак чак осам тона. Додајмо томе посаду коју чини 8-12 људи са пуном борбеном опремом и видећемо због чега је приликом кретања по неравном и неасфалтираном путу дошло до оштећења возила са снимка. Једноставно речено, вешање (огибљење) цивилног камионета није дизајнирано да поднесе толику тежину, поготово у описаним условима запорошког фронта.
"Рошел", "Форд" и Украјина – традиција пријатељства
Као што је већ поменуто, седиште "Рошела" налази се у Канади, али власник компаније и идејни творац "сенатора" је Роман Шимонов израелски имигрант украјинског порекла што целој причи даје упечатљив обрт. Лична веза власника са Украјином протеже се и на запослене у "Рошелу" будући да компанија у својим редовима има око 80 украјинских емиграната који раде на различитим позицијама.
Сама идеја да оклопне транспортере пошаљу као помоћ Украјини, потекла је од Романове супруге, такође украјинског порекла и планирано је да се донира око 200 "сенатора". Због свега наведеног прича добија много већи симболички значај, а интересантно је да ово није први пут да Украјинци масовно учествују у производњи возила на северноамеричком континенту.
Након Другог светског рата велики број људи са подручја Украјине емигрирао је у САД и Канаду, а један од њих био је и Иван Демјањук, стражар у концетрационим логорима Собибор, Мајданек и Флосенбирг. Реч је о човеку за кога се дуго мислило да је озлоглашени стражар логора Треблинка "Иван Грозни", због чега је прво у Израелу осуђен на смртну казну 1988, да би та пресуда 1993. године била поништена. Осамнаест година након тога осуђен је у Немачкој на пет година робије због саучесништва у 27.900 убиства за време дужности у набројаним логорима.
Међути, детаљ из Демјањуковог живота који доприноси симоблици целе приче, је то да је као и велики број његових сународника био запослен управо у Фордовој фабрици аутомобила, у Кливленду. Стога се поставља питање, да ли је избор "форда Ф-550" за основу "сенатора" пука случајност или начин да се искаже захвалност компанији у којој је велики број украјинских емиграната, међу којима су многи, очито, сумњиве биографије нашао запослење после рата.