Зелена странка Ирске придружила се поборницима идеје да се демократске вредности бране ограничавањем слободе говора, када је њена председница Полин О'Рајли пред ирским Сенатом представила Предлог закона о кривичном правосуђу (подстицање на насиље или мржњу и кривична дела мржње).
Овај закон би криминализовао "подстицање на насиље или мржњу против" људи са "заштићеним карактеристикама", као и "оправдање, порицање или грубо банализовање геноцида, ратних злочина, злочина против човечности и злочина против мира", пише истакнути амерички адвокат и професор права на Правном факултету Универзитета Џорџ Вашингтон, Џонатан Тарли.
Тарли оцењује да је покрет против слободе говора постао отворено орвеловски у својем настојању да наводно штити слободе тако што ће их укидати, подсетивши како је председник САД Џозеф Бајден оптужио компаније које не пристају на цензурисање опречних ставова на друштвеним мрежама да "убијају људе", док су неки други амерички колумнисти слободу говора назвали "опсесијом белог човека".
У оваквим случајевима често се уместо цензуре користе еуфемизми попут "модерирање садржаја", а амерички правник напомиње да се нешто слично могло ове недеље приметити у ирском Сенату.
О'Рајли је тако покушала да горку пилулу цензуре ублажи изјавом да, "када се о томе размисли, сви закони се односе на ограничавање слободе. То је оно што ми овде радимо. Ограничавамо слободу, али то чинимо за опште добро."
Она је покушала да увери грађане Ирске да одустајање слободе није ништа ново или претеће, оценивши да се у Уставу земље "може запазити да су права, иако постоје, ограничена зарад општег добра. Све треба да буде избалансирано."
Оно што Тарли сматра посебно забрињавајућим јесте оно што назива ниском границом након које следи ускраћивање слободе говора, цитирајући ирску политичарку која наводи "дубоку нелагодност" као довољан разлог.
"Ако нечији ставови о идентитету других људи чине њихов живот несигурним и изазивају им тако дубоку нелагоду да не могу да живе у миру, наш посао као законодаваца је да ограничимо те слободе за опште добро", истакла је О'Рајли.
Поготово је занимљиво то што, наводи Тарли, ирска политичарка признаје да дискриминаторни говор није новотарија, али да је ипак управо сада време да се он уклони.
"Друштвене мреже подстичу мржњу, али су такође свима нама открили прљаву срж мржње у ирском друштву. Та мржња је увек постојала", рекла је.
Наравно, она и други политичари који чине већину ће одређивати који то ставови стварају "дубоку нелагоду", наводи амерички правник.
Тарли, који је сведочио на саслушањима за опозив Била Клинтона и Доналда Трампа и жестоки је заговорник слободе говора, сматра да се доношење оваквих закона неће ограничити само на Ирску ако они који се залажу за слободу говора не буду могли да се супротставе онима са супротним намерама, додавши да је покрет за укидање различитих гласова посебно приметан у Европској унији која гази управо по вредностима које су некада дефинисале западне земље.
Ирско законодавство ће вероватно бити реплицирано широм света ако заједница за слободу говора не може да држи линију против покрета против слободе говора. То је део неумољивог покрета у Европи, посебно од стране Европске уније, за поништавање западних вредности слободе говора које су некада дефинисале земље.