Амерички милијардер Илон Маск је подржао ставове изнесене у чланку на Твитеру у којем се наводи да украјинска контраофанзива пропада и да Запад није дозволио примирје Украјине и Русије.
"Лепо речено", написао је Маск на Твитеру у одговору аутору чланка, инвеститору Дејвиду Саксу који на тој друштвеној мрежи има скоро 700.000 пратилаца.
Контраофанзива пропада
Како дани пролазе, све је јасније да украјинска контраофанзива не успева да постигне ниједан првобитно наведени циљ, наводи се у тексту који је Маск подржао.
Подсетник, администрација председника САД Џозефа Бајдена се кладила на то да ће преузети територије које је Русија припојила, пресећи Кримски мост и приморати Русију да седне за преговарачки сто. То се скоро сигурно неће десити.
Напротив, вероватнији је застој, или чак да Русија освоји још територија и победи у рату, баш као што је предвидео Џон Миршајмер, оцењује Сакс.
Које су сада Бајденове опције? Или да ескалира сукоб, или да призна пораз.
У припремама за самит НАТО-а у Виљнусу, државни секретар САД Ентони Блинкен је сугерисао да би Украјини требало дати "израелски статус", што подразумева вишегодишње гаранције у вези са одбраном, попут испорука оружја, муниције, и прилива новца који би се наставио и уколико би Џозеф Бајден изгубио на наредним изборима.
То није оно за шта су се Американци пријавили. Многи су испрва подржали то да се Украјини да више од 100 милијарди долара мислећи да је у питању једнократна донација како би се поништили руски територијални добици. Да им је неко рекао да је то само основа за дугогодишњу подршку у новом вечном рату, Американци би одабрали алтернативу, а поготово да су уопште били свесни да она постоји.
Мир кога је могло бити
Појављују се нови докази који показују да је мир могао да буде постигнут на почетку сукоба, додаје аутор.
На недавном састанку са делегацијом Африке Путин је представио скицу или прелиминарни договор који је делегација Украјине потписала у Истанбулу у Априлу 2022. године. У њему се наводи да би се Русија повукла до граница које су биле на снази пре рата уколико би се Украјина обавезала да неће ући у НАТО (али да ће моћи да има безбедносне гаранције Запада).
Како објашњава Сакс, тај документ и даље није доступан јавности, али нико не оспорава да он постоји.
Он даље подсећа на коментаре бившег премијера Израела Нафталија Бенета који је говорио да су Русија и Украјина постигле договор, али да га је Запад одбацио.
"Украјиснка правда" известила је у мају 2022. да чим су преговарачи након Истанбула договорили оквирну структуру будућег споразума, тадашњи премијер Велике Британије Борис Џонсон појавио се у Кијеву готово без икакве најаве.
"Џонсон је у Кијеву послао донео две једноставне поруке. Прва је да је Путин ратни злочинац и да са њим не треба преговарати, већ да на њега треба вршити притисак. А друга је да чак и ако је Украјина спремна да потпише неке споразуме о гаранцијама са Путином, они нису", цитира Сакс проукрајински лист.
Џонсон (који мора да је говорио не само у своје, већ и у име читаве западне алијансе) желео је да притисне Путина, а не да постигне мир, и обећао је нове системе наоружања уколико би Украјина наставила да се бори.
У време објављивања чланка је изгледало као да Украјини добро иде, па је "Правда" приказала одлуку Зеленског да прихвати Џонсонову понуду као добру опкладу.
Сада, гледано уназад, то делује као катастрофа.
"Знам да ће некима од вас можда бити тешко да поверују да је стварност на терену до те мере у супротности са извештавањем мејнстрим медија", наводи се у чланку који је наишао на одобравање америчког милијардера.
Ипак, како се додаје, вреди подсетити на то да су америчку јавност две деценије уверавали у то да Америка побеђује у Авганистану.
Медији су након дебакла престали да извештавају о Авганистану, баш као што су раније престали да извештавају о Ираку, без да је ико преузео кривицу. Нажалост, чини се да у Украјини идемо у сличном правцу. Једино питање је колико ће дуго Бајден моћи да одржава прокси рат који је лако могао да буде избегнут.