Свет

Више од 40 одсто Француза гласало је за странку Марин Ле Пен

Не постоји затворен круг лепенистичких гласача, већ се они појављују и међу категоријама становништва у којима је странка традиционално била слаба, а 41 одсто Француза жели да види победу Ле Пенове на председничким изборима
Више од 40 одсто Француза гласало је за странку Марин Ле Пенwww.globallookpress.com © Panoramic

Више од 40 одсто Француза већ је гласало за листу или кандидата странке Национално окупљање (РН), чија је некадашња председница Марин Ле Пен, показали су резултати најновијег истраживања организације "Ифоп" за "Журнал ди диманш". 

Четири године пре председничких избора 2027, истраживање показује да је њена странка све популарнија, наводи се у анализи резултата. 

Пада у очи да гласачи Ле Пенове све више личе на просечног гласача: 42 одсто Француза је већ гласало за листу или кандидата РН на изборима (29 посто њих је то учинило неколико пута). 

Између 2017. и 2021. ова бројка је порасла са 30 на 35 одсто, а између 2021. и 2023. са 35 на 42 посто, што показује брзину раста у наведеном периоду. 

Детаљнији увид показује да не постоји затворен круг лепенистичких гласача, већ да се они појављују и међу категоријама становништва у којима је странка традиционално била слаба, као што су пензионери (34 одсто), виши менаџмент (35 одсто), високообразовани (30 посто) и најбогатији (35 посто). 

"To je изборна структура партије на власти која би могла на личи на некадашње Окупљање за Републику (странка Жака Ширака)", оценио је Фредерик Даби, генерални директор Ифопа.

Данашње "маринистичко" гласање је нека врста синтезе. Наиме, за РН гласају и некадашњи гласачи Националног фронта Жан-Мари Ле Пена: физички радници, незапослени, сиромашнији, али и нови гласачи које је привукла Марин Ле Пен након доласка на чело РН, попут младих или запослених у приватном сектору. 

Штавише, странка је подједнако привлачна и за жене и за мушкарце, али и за различито идеолошки опредељене гласаче.

Нормализација гласања за РН

Расте број оних који гласају за РН због привлачности саме партије, али и даље се велика већина - 61 посто - одлучује за РН системом елиминације осталих партија.

Скоро половина гласача бира РН због "партијског програма", а затим због "вредности" за које се залаже. Сама Марин Ле Пен била је кључни разлог за свега 12 одсто гласача. 

"То подстиче нормализацију гласања за РН. Гласачи су сада привучени странком која има визију и програм, а димензија протеста остаје присутна, мада не са централном улогом као раније", објашњава Даби. 

Наводи се да је све више додирних тачака између просечног Француза и лепенистичког бирачког тела: За 89 посто Француза и 86 одсто гласача РН једини прихватљиви облик владавине у Француској је демократија, а за више од 80 посто припадника обе категорије Француска је земља "хришћанске културе".

Мање опасна за демократију

Упоређивање имиџа РН са левичарском популистичком партијом Непокорна Француска (ЛФИ) Жан-Лик Меланшона, показује да испитаници оцењују да је РН "мање опасна за демократију" (21 посто) од ЛФИ (28 одсто), као и да је "способнија да управља Француском" (30 одсто) него Меланшонова партија (13 одсто).

Најзад, 41 одсто Француза жели да види победу Ле Пенове на председничким изборима, што је отприлике био њен резултат у другом кругу 2022. 

Међутим, то се и даље доживљава као изузетан догађај, који би за 73 одсто Француза значио "скок у непознато" или би "нашкодио имиџу Француске у иностранству (61 посто)". 

image