Америка већ дуже време говори о "одвајању" од Кине, док шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен покушава да буде опрезнија и уместо тога говори о "умањивању ризика" у односима са Пекингом.
Међутим, обе ове фразе своде се на исту ствар, а то је "геополитичка намера да се сузбије кинески економски успон укидањем приступа одређеним напредним технологијама", каже оснивач немачког Шилер института Хелга Зеп-ЛаРуш за "Глобал тајмс".
Иако признаје да је флоскула о "умањивању ризика" блажа од "одвајања", она сматра да је "манипулативна, а проблем лежи у чињенице да није било и нема ризика који долази од Кине, која се показала као веома поуздан пословни партнер."
"Такође, политичари који се залажу за 'смањење ризика' као да не разумеју оно што сваки компетентни индустријалац зна, односно да није могуће одмах заменити кинеско трговинско и инвестиционо партнерство, пошто Кина нуди веома добро изграђену инфраструктуру и квалификовану радну снагу", а што друге земље неће успети још годинама.
Стога, Зеп-ЛаРуш истиче да ће политика тзв. смањења ризика више наштетити онима који је воде него Кини, и да се то већ види у пракси увођења санкција.
Колонијална ароганција Запада
Док земље Г7 заступају "одвајање" или "умањивање ризика", земље Глобалног југа и других не-западних региона не презају од сарадње са Пенкигом, а Зеп-ЛаРуш напомиње да 151 држава и 30 великих међународних организација тренутно учествују у кинеском инфраструктурном пројекту "Појас и пут" покренутом пре 10 година.
Она напомиње да су чланице Г7 тек сад почеле да обраћају пажњу на овај тренд, те да је на недавном скупу у Хирошими било "закаснеле" речи о интензивирању дијалога са тзв. променљивим државама попут Бразила, Индонезије и Индије.
"Оно што су очигледно превидели јесте да је већина тих земаља чланица БРИКС-а, или су поднеле захтев за чланство. Сматрам да је то добрим делом због колонијалне ароганције, а што је уједно разлог што је естаблишмент Г7 погрешно протумачио жељу земаља Глобалног југа да окончају колонијализам", додала је Зеп-ЛаРуш.
Макронова обећања и егзистенцијална криза Немачке
Док се неке земље у источној и јужној Европи опиру политици "одвајања/смањивања ризика", Француска и Немачка се налазе у другачијим позицијама, додаје Зеп-ЛаРуш.
Економије Француске и Немачке већ трпе последице од повишених цена енергената, а које су, како наводи последице санкција Русији и саботаже Северног тока.
"Француски председник Емануел Макрон много говори о томе како Европи треба већа аутономија, али људи и даље чекају да виде хоће ли његове речи бити поткрепљене делима", наводи Зеп-ЛаРуш и додаје да се Немачка налази у егзистенцијалној кризи, а прети јој, како оцењује, потпуна деиндустријализација.
Берлин и даље трпи велики притисак да остане при политици САД и ЕК по питању Кине док индустријски лидери упозоравају на опасности, додаје она.
"Покушај 'смањивања ризика' од Кине довешће до самоуништења западних привреда и прети да доведе до апсолутног застрањивања европског континента у погледу светске историје", сматра немачки стручњак.
Уместо покушаја да сузбије развој Кине, Запад би са њом требало да сарађује на заједничким циљевима човечанства, истиче она.
"Стари једнополарни свет се већ распао. Са оним што Кина нуди, ми као људска врста имамо шансу да превазиђемо геополитику и заменимо је системом сарадње међу сувереним нацијама, који промовише добробит целог човечанства", закључује Зеп-ЛаРуш.