Кријући се под окриљем националне безбедности, у Европској унији разматрају предлог да се направе изузеци у новој медијској регулативи који би омогућили шпијунажу новинара, а у појединим случајевима и даљинског прислушкивања и укључивања камера електронских уређаја и слично.
Иако је првобитна сврха Закона о медијима који је Европска комисија предложила у септембру, била заштита независности и плурализма медија, у среду ће се на састанку Савета говорити о иницијативи Париза да се владиним службама омогући да инсталирају шпијунски софтвер на уређаје новинара.
Закон се иначе односи на широк спектар области, укључујући надзор, јавне емитере и онлајн/стриминг платформе.
Заговорници приватности и новинарске организације тврде да би нова клаузула дала земљама слободан пролаз да прислушкују новинаре.
Првобитни предлог ЕУ закона имао је за циљ да осигура да владе не могу да "притварају, санкционишу, пресрећу, подвргавају надзору или претресу и заплени новинаре" како би открили њихове изворе, осим ако је то "оправдано најважнијим захтевом у јавном интересу" - питањем националне безбедности у случају тероризма, трговине људима или оружјем, експлоатације деце, убиства или силовања, пише "Политико".
"Од суштинске је важности успоставити правичну равнотежу између потребе да се заштити поверљивост извора новинара и потребе да се заштите грађани и држава од озбиљних претњи [...] ко год да су починиоци", навела је Француска у свом допису, који је Шведска, као председавајућа Саветом ЕУ и одговорна за управљање преговорима, прихватила.
Шведско председништво и стално представништво Француске при ЕУ одбили су да коментаришу наводе "Политика" јер разговори нису завршени.
"Репортери без граница" и 59 других организација цивилног друштва написали су отворено писмо позивајући ЕУ да преиспитају свој став.
"Национална безбедност је класичан изузетак. Она отвара врата свим врстама злоупотреба", рекла је за Џули Мајерчак, шеф бриселског бироа "Репортера без граница", називајући предлог "Пандорином кутијом".
Иначе, у низу европских земаља прошле године избио је скандал у вези са прислушкивањем специјалних служби грађана уз помоћ шпијунског софтвера Пегасус.
Овај програм, који је развила израелска компанија НСО Груп, продаје се само државама и користи се за шпијунирање појединаца за које се сумња да су повезани са подземљем и терористичким организацијама. Пегасус омогућава не само пресретање разговора преко мобилних комуникација, већ омогућава и приступ информацијама које се чувају на телефонима, па чак и њиховим камерама и микрофонима, пренела је "РИА".