Kрајње десничарска Алтернатива за Немачку (АФД) објавила je план да први пут номинује кандидата за канцелара на изборима 2025. године, након пораста популарности у истраживањима јавног мњења и свега дан након што је обавештајна служба упозорила гласаче да не подржавају ту странку, наводи Ројтерс.
Основана пре деценију, АФД се попела на друго место у истраживањима јавног мњења због забринутости бирача око рецесије, миграције и транзиције ка економији без угљеника, кажу политички аналитичари.
Партија која се бори против естаблишмента такође има користи од неповерења бирача у проблематичну тространачку коалицију канцелара Олафа Шолца која је последњих месеци провела доста времена јавно се расправљајући око тога како да се носи са бројним кризама.
АФД има рекордну подршку од 19-20 одсто, што је мање од опозиционих конзервативаца са 27-28 посто, али више или исто од подршке коју уживају Шолцове социјалдемократе и знатно више од од подршке коју уживају друга два партнера у коалицији.
На питање новинара о плановима странке да предложи кандидата за канцелара, копредседница странке Алис Вајдел је одговорила да ће они то дефинитивно урадити, чак и ако не буду имали подршку великог броја бирача. Она, међутим, није одговорила да ли ће се и сама кандидовати за ту функцију.
Вероватноћа да кандидат АФД постане немачки канцелар тренутно је веома мала с обзиром да би странка морала да буде у стању да формира владу, а у овом моменту све друге странке искључују сарадњу са њом, оцењује британска агенција.
Гест номиновања кандидата показао би, ипак, амбицију најуспешније десничарске партије у Немачкој, која све више потреса политички живот најмногољудније европске земље и највеће економије на континенту.
Десничарски екстремизам представља највећу претњу немачкој демократији
Да су власти забринуте због ситуације, истакнуто је у уторак, када је шеф немачке обавештајне службе Томас Халденванг упозорио грађане да крајње десничарски екстремизам представља највећу претњу немачкој демократији и да бирачи то треба да имају на уму пре него што гласају за АФД.
Халденванг је рекао да је део чланства АФД ширио мржњу према мањинама, као и антисемитско расположење и проруске наративе, што је странка негирала.
Чак и ако АФД не може да дође на власт, кажу политички аналитичари, она све чешће приморава друге странке да улазе у незграпне коалиције, што слаби њихову подршку међу бирачима.
То је посебно случај за некадашњу Источну Немачку која је и даље сиромашнија од остатка земље и где је поверење у демократске институције слабије.
АФД је тренутно на путу да победи на изборима у све три источнонемачке државе наредне године.
Странка је посебно имала користи од жестоких сукоба у Шолцовој коалицији, у последње време због новог закона о постепеном укидању система грејања на нафту и гас за који су критичари рекли да би преоптеретио финансије домаћинстава.
"Што је кризно расположење јаче, већи је успех АФД. А када имате и становништво које више не верује влади, то је лака игра за једину заиста велику опозициону групу која наступа на популистички начин", рекао је Ханс Ворлаендер, директор Центра за политичка истраживања у Дрездену.