Нације попут Шведске и Финске, у тренутној промењивој геополитичкој ситуацији, иако су познате по својој неутралности чак и током Другог светског рата, хватају се у коло НАТО-а. САД се тренутно бори да на западни тас привуче традиционално несврстану Индију, која у последње време негује "агресивни мултирателизам" односно, труди се да одржава спољнополитичке односе са што више држава.
Због очајничке потребе Бајденове администрације да везе са Индијом, што се тиче Њу Делхија, постану "моногамне", посету индијског премијера Нарендре Модија Вашингтону, неки доживљавају као један од најкритичнијих стратешких састанака две земље. Ово је, сматра Бела кућа, идеална прилика да се Индија одвоји од партнерске Русије.
Да бисмо предвидели може ли се остварити намера Вашингтона да растури руско-индијске везе, потребно је, да мало завиримо у историју. У период после Хладног рата.
Ратнохушкачка политика САД
"САД су током ере Хладног рата пропагирале стратешки најодвратније правило говорећи: 'Они који нису с нама су против нас'. Америчко руководство се гнушало несврстаног става Индије. САД су почеле да наоружавају почетнички и нестабилни Пакистан да би Индију научили лекцији. Директна америчка војна помоћ Пакистану довела је до индо-пакистанских сукоба 1965. и 1971. године", наводи "Јурејжа тајмс".
Отприлике у том периоду, Индија почиње да јача своје везе са тадашњим Совјетским савезом. За разлику од свађалачког приступа Америке, Руси су имали другачије методе - СССР је помогао посредујући у прекиду ватре између Индије и Пакистана како би се окончао рат из 1965. око контроле над спорном хималајском територијом Кашмира. Током рата у децембру 1971. године, Совјетски Савез је искористио право вета да подржи Индију у Уједињеним нацијама, док су САД основале радну групу у Бенгалском заливу за подршку Пакистану.
Оба пута дакле, Американци су доносили рат и разарања, док су се Совјети борили за мир.
Индија и Совјетски Савез потписали су зато споразум о миру, пријатељству и сарадњи у августу 1971. Након распада Совјетског Савеза, документ је замењен Уговором о индо-руском пријатељству и сарадњи у јануару 1993. године.
"Јурејжа тајмс" подсећа и какве је шамаре, у међувремену, Индија добијала од државе која би сада да је убеди да јој је пријатељ.
Америка је, дакле подржала резолуције против Индије, а како лист подсећа "на обе резолуције вето је ставио наш свевремени пријатељ Русија".
САД су затим спречиле Француску да испоручи француски напредни тренажер "алфа џет", стављале су Индију под разне санкције и противиле се именовању Шашија Тарура за генералног секретара Уједињених нација.
Дошла маца на вратанца
У међувремену, Америка се досетила да јој Индијци ипак могу бити од користи.
"Успавани Квад је изненада и преко ноћи постао најкритичнија тема на глобалном нивоу. Пошто су САД схватиле не могу да победе кинеску доминацију у региону Индијског океана Индија им је била потребна да их подржи и држи Кину под контролом. Индија пружа идеалну прилику Америци да ту успостави готово сталну подморничку базу, по могућности на источној обали Индије. Острво Дијего Гарсија је предалеко на југу", подсећа "Јурејжа Тајмс".
Али, руско-индијско пријатељство није се кретало од мржње и љубави, већ је, дакле, током деценија све време било стабилно.
Привредне везе, највише трговина оружјем између две земље, цветале су током деценија, па је тако почетком деведесетих, СССР покривао око 70 одсто наоружања индијске војске, 80 одсто система ваздушних снага и 85 одсто његових морнаричких платформи.
"Индија је купила свој први носач авиона од Русије 2004. године. Индијске ваздухопловне снаге тренутно имају више од 410 совјетских и руских ловаца, који се састоје од мешавине увезених и лиценцираних платформи. Индијски инвентар војне опреме руске производње такође укључује подморнице, тенкове, хеликоптере, подморнице, фрегате и ракете", подсећа АП, напомињући да иако Њу Делхи покушава да диверзификује набавке за одбрану, зависност од Русије у овој области, могла би да се превазиђе тек за 20 година.
Индија није у Уједињеним нацијама гласала против Русије нити критиковала председника Владимира Путина од почетка Специјалне војне операције у Украјини.
Моди и Путин састали су се у септембру на маргинама самита Шангајске организације за сарадњу у узбекистанском граду Самарканду.
Што је нарочито болно за Америку, упркос западним санкцијама против Русије, од почетка Специјалне војне операције, процветала је и индијска куповина руске нафте.
Преглед историјских односа између Вашингтона и Њу Делхија, "Јурејжа тајмс" завршава постављајући кључно питање - може ли Индија гледати на Америку као на партнера од поверења?
Лист подсећа на лажна обећања Америке кроз историју и двоструке стандарде које та земља има.
Као пример таквог понашања наведено је увођење санкција Турској, која је Вашингтону савезница у НАТО-у, због увоза С-400 из Русије. Индија, која увози исто то оружје није санкционисана.
"Пре него касније, САД ће извршити притисак на Индију да смањи своју зависност од руске опреме. Хоће ли САД наметнути Индији услове да не користи америчку опрему против Пакистана? Што је још горе, да ли ће САД наставити да наоружава Пакистан преко Турске? Да ли су САД заиста забринуте због безбедносних потреба Индије? Или је то начин да се Кина држи на одстојању? Какав год да је одговор, реалност је да су и Индија и САД потребне једна другој, а односи могу напредовати само ако су САД овог пута искрене", закључује лист.
Гледајући у историју, чини се, да је тако нешто немогуће очекивати од Вашингтона.