Победник избора за дански парламент могао би бити некадашњи премијер ове земље Ларс Локе Расмунсен за којег се процењује да ће бити кључан за формирање нове владе, будући да ни странке десног ни левог центра неће успети да освоје већину од 90 места у парламенту који има 179 посланика.
Више од четири милиона гласача бираће између 14 странака, а како у својој анализи пише агенција АП очекује се да ће после избора бити промењена политичка слика, са новим партијама које се надају да ће ући у парламент, али и да ће преговори о формирању владе вероватно потрајати.
Расписујући почетком октобра превремене изборе, премијерка Данске Мете Фредериксен рекла је да жели широку коалицију у влади, али и политичко јединство у доношењу законодавних одлука у тешким временима.
Превремене изборе или гласање о поверењу влади затражили су Социјални либерали, коалициони партнери мањинске владе предвођене Социјалдемократама Фредериксенове. Они су критиковали одлуку из 2020. године, у јеку пандемије вируса корона, да се цела популација куна у Данској одстрели због ризика од ширења мутираног вируса на људску популацију.
Крајње контроверзна одлука са врло упитном законодавном подлогом, осим што је довела до оставке неколико министара, натерала је премијерку да се суочи са политичким последицама – определила се за изборе.
Током предизборне кампање, међутим, куне су пале у засенак, а гласачима су важније постале теме попут пореских олакшица, запошљавања медицинских сестара, новчане подршке Данцима услед инфлације, високих цена енергената.
Осим куна, ни имиграција више није међу "врућим" предизборним питањима, констатује АП.
"Подносиоци" ултиматума, Социјални либерали, могли би претпрети пораз на овим изборима јер су изгубили подршку гласача када је вођа странке Софи Карстен Нилсен објавила да ће странка, ипак, подржати Фредериксенову за премијера.
Осим ње, према предизборним анализама, још најмање двоје политичара виђено је за новог премијера: Јакоб Јенсен, вођа либерала и конзервативац Сорен Пулсен.
Некадашњи вођа либерала, Ларс Локе Расмунсен, који је изгубио од Фредериксонове 2019. и оформио нову странку умерених према истраживањима могао би освојити 10 одсто гласова. Он је наговестио пост-изборну коалицију са Социјалдемократама, па би и он тако могао да дође у обзир за премијера.
Странке десног центра, према предизборним анкетама могу рачунати на једноцифрен проценат подршке бирача.
Данске демократе, странка коју је у јуну основала некадашња министарка за имиграцију Ингер Стојберг, позната по својим чврстим анти-имиграционим ставовима, могла би добити око седам одсто гласова.
Такав изборни резултат могао би да угрози некада утицајну Данску народну странку, чија популарност драстично опада док се чланство осипа. Од 21 одсто гласова колико су добили 2015, према предизборним анкетама на овим изборима крећу се негде око цензуса за улазак у парламент, односно око два одсто.