Пентагон каже да би Украјина имала користи од касетне муниције коју испоручују САД, тврдећи да би она била ефикасна против руских утврђења у тренутку када Кијев наставља са својом контраофанзивом.
Говорећи у четвртак на саслушању подкомитета Представничког дома за спољне послове, званичница Пентагона Лаура Купер је упитана да ли касетне бомбе од 155 милиметара могу да помогну Украјини да надокнади "квантитативну предност Русије у људству, оклопу и артиљерији".
"Наши војни аналитичари су потврдили да би двонаменска побољшана конвенционална муниција (ДПИЦМ) била корисна, посебно против укопаних руских позиција на бојном пољу", рекла је Купер, говорећи о касетном наоружању употребивши формални назив.
Она је додала да Бела кућа није могла да одговори на поновљене захтеве Кијева за бомбе због "постојећих конгресних ограничења" и "забринутости око савезничког јединства".
Званичница Пентагона еј заборавила да каже колико је употреба касетних бомби штетна и наноси несагледиве последице, које се осећају и годинама касније.
Касетне бомбе при експлозији распршују и до 88 мањих комадића метала, а уколико до експлозије не дође, те бомбе могу представљати претњу за цивиле и годинама након што су испаљене.
Извоз тог типа муниције законом је забрањен у САД због високог процента недетонираних експлозива. Иако мера ефективно забрањује све иностране трансфере оружја, председник Џо Бајден може да одустане од ограничења у било ком тренутку.
Исти прописи предвиђају и да се касетна муниција може користити искључиво на деловима ратишта где цивили нису присутни.
Већина европских држава чланица НАТО-а потписнице су Конвенције о касетној муницији из 2008. године, која забрањује коришћење те врсте наоружања. Турска ту конвенцију није потписала, али је тврдила да поштује њена правила, што се показало као неистина.
Амерички званичници су рекли да не "активно разматрају" слање касетних бомби у Кијев, али је Бајден у неколико наврата променио курс након што је одбио да обезбеди одређене системе, као што су главни борбени тенк М1 Абрамс и одбрамбени ракетни систем "патриот".
Неколико републиканских посланика је позвало Белу кућу да одустане од забране, а група конгресмена и сенатора ГОП-а је у марту рекла Бајдену да игнорише "нејасну забринутост" у вези са реакцијом савезника и партнера и неосноване страхове од ескалације. Демократе су биле мање гласне о том питању, али поједини истакнути чланови странке рекли да употребу тог оружја не треба искључити.
Москва је упозорила да ће испорука Кијева страног оружја само продужити сукоб, а да ће учинити мало да одврати своје војне циљеве. Одговарајући на раније позиве за касетну муницију, заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао је да ће тај потез означити велику ескалацију Вашингтона и само ће послужити за подривање безбедности НАТО блока.
Подсетимо, касетна муниција коришћена је у НАТО бомбардовању Србије 1999. године, а њени остаци и дан-данас представљају опасност за грађане. Америка очигледно опет жели да понови сценарио разарања земље, убијања људи, не само у тренутку, већ и тако што ће заувек уништити простор Украјине.