Французи љути: Немачка продала Кини удео у луци Хамбург

Овим се повећава зависност ЕУ од Кине, сматрају аналитичари

Одлука Берлина да кинеској бродарској компанији "Коско" прода мањински удео од 25 одсто у хамбуршкој луци изазвала је критике у Паризу, који се залаже за јединствен приступ ЕУ према споља и жели да избегне стављање блока у зависан положај од Кине.

Немачки јавни севиси НДР и ВДР открили су да кинески гигант "Коско" треба да преузме мањински удео у хамбуршкој луци, упркос отпору неколико немачких министарстава, пише портал "Еурактив".

Иначе, Хамбург је највећа немачка и друга по величини лука у ЕУ за контејнерске бродове, а самим тим од кључног значаја за трговину Уније.

Након почетка сукоба у Украјини, ЕУ је постала нарочито опрезна у томе да не постане зависна од неке друге земље као што је то био случај са Русијом када су у питању енергенти, а Европска комисија позвала је на појачану заштиту најважније инфраструктуре. 

Након одлуке Немачке да прода свој удео кинеској компанији, Французи су реаговали бурно. 

"Ужаснута сам одлуком Немачке", рекла је за "Еурактив" посланица већинске странке Ан Женетe, која представља француске држављане који живе у Кини.

Ризици за економски суверенитет ЕУ

Преобликовање европске трговинске и економске зависности у односу са Кином било је предмет дискусије лидера ЕУ на последњем састанку Европског савета у Бриселу.

Кинески гиганти имају акције у чак 14 европских лука, а у њих шест поседују већински удео.

Кинеска трговачка лука (ЦМП), још један кинески конгломерат, држи мањински удео у три француске луке, a Женете истиче да се са овом чињеницом мора "поступити опрезно".

"Француски посланици не схватају како кинеска дипломатија функционише у пракси", истакла је она, упозоравајући да "Косков" стратешки потез у Хамбургу и даље ширење кинеског утицаја на критичну инфраструктуру Европе могу "ограничити економски суверенитет земље".

Још у октобру 2021. године, извештај француског Института за војну стратегију (ИРСЕМ) ​​навео је да су "економски притисци један од најмоћнијих дипломатских инструмената Кине" у Европи.

"Одлука Немачке је у супротности са актуелним наративом ЕУ да мора доћи до 'преобликовања' економске зависности између ЕУ и Кине", рекла је за "Еурактив" Елвире Фабри, из Фондације "Жан Жоре", додајући да се "Француска снажно залагала за законодавство широм ЕУ о строжијем избору страних директних инвестиција". 

Штавише, недавна најава да немачки канцелар Олаф Шолц треба ускоро да путује у Кину, унела је додатну узнемиреност.

Коалиционе несугласице

Контроверзни споразум са луком у Хамбургу такође је покренуо дебату у Немачкој о кинеском утицају. Док су владајући СПД и канцелар Олаф Шолц подржавали споразум, Зелени и либерални ФДП жестоко су критиковали тај потез.

Министарка спољних послова Аналена Бербок била је међу најгласнијим критичарима. 

"Кина забрањује страним компанијама да улажу у своју инфраструктуру, забрањује компанијама да буду активне у Кини... И ми онда све то дозвољавамо у нашој земљи?", рекла је Бербок и додала да је то "апсолутно нарушавање конкуренције".

Пролиберални министар финансија Кристијан Линднер предложио је нови закон којим би се ограничио кинески утицај у Немачкој и додао да је "министарство финансија покренуло иницијативу у том циљу поводом случаја 'Коско'".