Министарство унутрашње безбедности САД тихо проширује своје напоре да ограничи говор који сматра опасним, закључак је истраге портала "Интерсепт". Велики број порука, мејлова и других документа којима су новинари овог сајта имали приступ показују да ово министарство већ годинама покушава да утиче на технолошке гиганте како би их приморало да цензуришу садржај који сматрају опасним.
Рад овог министарства, који је и даље мало познат широј јавности, изашао је на видело пре неколико месеци када је најављено формирање посебног тела за борбу против "ширења дезинформација". Та идеја је, очекивано, наишла на озбиљне критике јавности, након чега се од убрзо од ње и одустало. Ипак, најновији подаци до којих су дошли новинари "Интерсепта" показују да у овом министарству не одустају од покушаја да цензуришу говор на интернету.
Иза затворених врата, путем притиска на приватне компаније, америчка влада је задржала могућност да утиче на дискурс на интернету. "Платформе морају да се навикну на мешање владе. Занимљиво је колико су и даље против тога", написао је некадашњи чиновник овог министарства, тренутно запослен у "Мајкрософту" Мат Мастерсон у поруци директорки у министарству Џен Истли, преноси "Интерсепт".
Чиновница у Еф-би-ају Лаура Демлоу у марту је изјавила да ширење "субверзивних информација" представља претњу по владу САД. Она је то изјавила на састанку са високим званичницима банке "Џеј-Пи Морган Чејс" и Твитера, а том приликом је додала и да „нам треба одговорна медијска инфраструктура".
"Ми не координишемо са другим ентитетима када доносимо одлуке о управљању садржајима на нашој платформи, ми га процењујемо независно, у складу са правилима Твитера", изјавио је портпарол ове друштвене мреже у одговору "Инерсепту".
Фејсбук је отишао толико далеко да је направио специјалан портал за државне агенте, који им омогућава да обележе објаве на Фејсбуку и Инстаграму које треба уклонити. Представници министарства и компаније "Мета", у чијем се власништву налазе ове две друштвене мреже, одбили су да коментаришу постојање овог портала.
Министарство унутрашње безбедности започело је да се бави борбом против дезинформација на интернету након наводног "руског мешања" у изборни процес 2016. године, а замах су добили током кампање 2020. када су се активно бавили креирањем јавног дискурса око вакцине против корона вируса.
Према наводима из самог министарства, оно планира да се бори против "дезинформација" разних врста, од оних везаних за "корона вирус и вакцине до расне правде, повлачења САД из Авганистана и подршке Украјини", наводи се на америчком порталу.
"Посебан изазов представљају маргинализоване заједнице", стоји у извештају министарства, "које су често мета лажних информација, попут нетачних навода о гласачким процедурама које погађају мањинске заједнице."
Шта су тачно "дезинформације" није јасно дефинисано и по природи ствари је изразито субјективно, што оставља много слободе представницима власти да их дефинишу онако како им то буде одговарало. То, евидентно, оставља много простора за злоупотребу.
Министарство за унутрашњу безбедност оправдало је своје циљеве тврдећи да терористичке претње могу бити "увећане ширењем дезинформација путем интернета." Међутим, заштита безбедности Американаца често је била (зло)употребљавана од стране власти како би се постигли одређени политички циљеви. На пример, 2004. године Министарство унутрашње безбедности упозорило је на повећану претњу од тероризма у Америци непосредно пре председничких избора, за шта се верује да урађено у сарадњи са администрацијом тадашњег председника Џорџа Буша млађег како би се потпомогао његов реизбор.