Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Турска, Уједињене нације, званичници Европске уније… све "заинтересоване" стране и потписнице августовског прехрамбеног споразума позвале су Руску Федерацију да се врати примени ове иницијативе, док су разлози због чега је она из њега иступила остали по страни.
То је приметио стални представник Русије при Уједињеним нацијама Василиј Небензја на седници Савета безбедности заказаној на захтев Русије.
"Изненађени смо што руководство УН не само да није осудило, већ чак није изразило ни забринутост у вези са терористичким нападима који су изведени под окриљем хуманитарног коридора", рекао је Небензја.
Хуманитарни шверц
Небензја је навео да је секретаријат УН прво преквалификовао уговор о житу из хуманитарног у комерцијални, а сада затвара очи на његову употребу у војне сврхе, пренео је Танјуг извештај ТАСС-а.
"Русија није обавезна да испуњава споразуме закључене без ње о проласку бродова преко Црног мора и контролисаће пловила која буду пропупштена без сагланости Москве",истакао је Небензја.
Руски представник је Савет безбедности УН обавестио и да је до сада за више од 70 бродова утврђено да су нарушили правила прехрамбеног договора, укључујући и покушаје шверца.
"Акције Кијева против бродова Црноморске флоте Русије стављају тачку на хуманитарну димензију прехармбеног споразума", истакао је Небензја.
Добродошли назад
На истој седници високи званичник УН Мартин Грифит рекао је да је руско суспендовање учешћа у прехрамбеном споразуму забрињавајуће и додао да су спремни да разговарају о свим спорним питањима у вези са иницијативом и њеном применом са свим странама.
Он је такође додао да ниједно војно пловило нити авион нису пролазили коридором у ноћи када је Русија пријавила нападе на бродове у Севастопољу.
Додао је и да се Русија не повлачи из прехрамбеног споразума и да је привремено суспендовала активности на његовој примени.
"Обрадоваћемо се да им пожелимо добродошлицу назад као пуноправном и активном члану у испуњењу задатака иницијативе", рекао је Грифит.
Терористички напад са британским потписом
Министарство одбране Руске федерације саопштило је да је 29. октобра изведен терористички напад дроновима на луку Севастопољ, средиште руске црноморске флоте, да су нападнути војни и цивилни бродови који су укључени у обезбеђивање "житног коридора", као и да је напад извео кијевски режим под руководством представника Велике Британије.
У саопштењу Министарства одбране наведено је да су се дронови кретали безбедносном зоном житног коридора, након чега су променилируту и кренули у правцу руске поморске базе Севастопољ.
Сумњају да је неки од дронова лансиран са цивилног брода у житном коридору.
Након оваквог напада, Русија је објавила да се повлачи из прехрамбеног споразума што је изазвало снажну реакцију западних земаља:од суздржане Турске, уз Украјину, Русију и УН, једне од потписница споразума, која је позвала Русију да поново размотри своју одлуку, преко љутите Америке која је оптужила Русију да користи храну као оружје, до забринуте ЕУ која се брине око глади у свету.
Узгред, није требало много да се из прехрамбеног споразума, после Русије, "повуку" и осигуравајуће куће. Првог радног дана после објаве о повлачењу руске стране из споразума из осигуравајуће куће "Аскот", дела лондонског Лојдса, речено је да престају да осигуравају нове испоруке док не буду јасније разумели новонасталу ситуацију.
Опасно кретање по коридору
У понедељак је објављено да је 12 бродова кренуло је из украјинских лука "житним коридором", према наводима агенције Ројтерс носећи више од 350.000 тона житарица, највише у једном дану од почетка примене споразума.
Истовремено, руско Министарство одбране саопштило је да је обустављен саобраћај дуж безбедносног коридора у Црном мору до расветљавања ситуације са терористичким нападом на бродове у Севастопољу, као и да је кретање бродова безбедносним коридором недопустиво.
Прехрамбени споразум тешко може да постоји без учешћа Русије, упозорио је портпарол Кремља Дмитри Песков који је описао да је тај посао тешко изводљив у ситуацији када Русија указује на немогућност гарантовања безбедности.
Хуманитарне испоруке до најразвијених земаља
Муњевите реакције западних земаља и позиви Русији да се врати споразуму, уз наводну забринутост за неразвијене земље и глад усвету, осим свог безбедносног, имају и финансијске разлоге.
Према проценама заснованим на подацима УН и поморског саобраћаја, 66 одсто украјинског жита и других добара отишло је у развијене земље, а око 13 одсто у земље са веома високим стопама гладних, конкретно четири одсто украјинског жита испловило је у најсиромашније земље Африке.
То је потврдио и портпарол Стејт Департмента Нед Прајс говорећи о "тренутним, штетним утицајима" руске одлуке на глобалну сигурност када је у питању храна и њене цене које су одмах забележиле раст.
"Ово није билатерално питање између Русије и Украјине", рекао је Прајс додајући да је 66 одсто жита извезеног у иницијативи отишло у земље у развоју, пренео је Ројтерс.
Од почетка примене прехрамбеног споразума 1. августа више од 400 бродова превезло је 9.2 милиона тона жита, кукуруза и других добара према слову споразума, подаци су турског Министарства одбране.