Баку је негативно реаговао на идеју Јеревана да се организују преговори о правима Јермена у Карабаху, саопштила је прес службе азербејџанског Министарства спољних послова, додајући да су покушаји Јеревана да злоупотреби питање "права и безбедности" становника јерменског порекла неприхватљиви.
"Азербејџанска страна улаже напоре у реинтеграцију становника јерменског порекла, и зато је неопходно да се стане на пут мешању у процес, што јерменска страна ради под разним изговорима, као и опструкцији у деструктивном облику", наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Азербејџана.
Они који заступају интересе јерменских становника Карабаха на сваки могући начин одбијају помоћ коју нуди Баку, додаје министарство.
Јерменско министарство спољних послова је јуче изразило уверење да ће најбољи излаз из конфликтне ситуације у региону бити директни и садржајни преговори Бакуа и Степанакерта уз међународно учешће. Решавање питања права и безбедности 120.000 Јермена непризнате републике је названо виталним.
Конфликт у Карабаху је почео фебруара 1988. године, када је Нагорно-Карабашка аутономна област објавила отцепљење од Азербејџанске ССР. Као резултат оружаног сукоба који је трајао од 1992. до 1994. године, Азербејџан је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона. Након тога, сукоб је ескалирао више пута.
У окончању другог рата који је избио 2020. године, посредовала је Москва и распоредила 2.000 припадника мировних снага у региону.
Договорили су се да потпуно прекину ватру, да размене заробљенике и тела мртвих, а поред тога, региони Келбаџара и Лачина, као и део региона Агдам, припали су Бакуу. Руске мировне снаге су стациониране у региону, и код Лачинског коридора.
Од прошле године Јерменија и Азербејџан су, уз посредовање Русије, САД и ЕУ, почели да разговарају о будућем мировном споразуму.