Први независни истражитељ Уједињених нација који је посетио амерички затвор у Гвантанаму рекао је да је поступање америчке владе према затвореницима "окрутно, нехумано и понижавајуће", наводи "Дојче веле".
Специјални известилац УН Фанула Ниаолин оценила је да су патње 30 притвореника "дубоке и континуиране".
То је први пут да је америчка администрација дозволила истражитељу УН да посети објекат откако је отворен 2002. године. Затвор у Гвантанаму је отворио тадашњи председник САД Џорџ В. Буш као одговор на нападе у Њујорку, Вашингтону и Пенсилванији у септембру 2001. у којима је погинуло скоро 3.000 људи, а са циљем да се ту држе осумњичени исламистички терористи без суђења.
Ниаолин је поднела извештај Савету УН за људска права у коме се наводи да су напади из 2001. били "злочини против човечности", али да је употреба тортуре против наводних починилаца кршење међународних конвенција о људским правима.
Она је нагласила да су на тај начин жртве и преживели лишени правде, јер информације добијене тортуром не могу да се користе на суђењима.
У једном тренутку, у затвору на Куби је било затворено скоро 800 људи, а сада се тамо налази њих 30. Ниаолин је забринута што 19 од 30 мушкараца, од којих су неки затворени 20 година, никада нису оптужени ни за један злочин.
Она је додала да су је затвореници срдачно дочекали, те да неки од њих нису видели никога из спољног света више од 20 година. Приметила је и да су многи показали озбиљне психичке последице и узнемиреност.
САД се не слажу са извештајем
У извештају се осуђују "стални надзор, присилно вађење ћелија, неадекватна употреба ограничења и друге произвољне оперативне процедуре".
Ниаолин је истакла да објекти у Гвантанаму нису адекватни да одговоре на хитне и сложене проблеме физичког и менталног здравља затвореника и указала на неуспех америчке владе да обезбеди програме рехабилитације од тортуре.
Истражитељка УН је, ипак, похвалила Бајденову администрацију што је омогућила приступ Гвантанаму и што је "спремна да се позабави најтежим питањима људских права".
Она је дала низ препорука и поручила да, иако су направљена "значајна побољшања", објекат мора одмах да се затвори.
САД су у поднеску Савету за људска права рекле да су налази истражитељке "искључиво њени" и да се "не слажу са многим чињеничним и правним тврдњама" у извештају.
"Затвореници живе заједно и заједнички припремају оброке, добијају специјализовану медицинску и психијатријску негу, имају пун приступ правној помоћи и редовно комуницирају са члановима породице", наводи се у америчком саопштењу.
Бушов наследник Барак Обама покушао је да затвори Гвантанамо, али није успео због противљења Конгреса, док је Доналд Трамп желео да објекат остане отворен, подсећа "Дојче веле".
САД су у саопштењу навеле да је Бајденова администрација постигла "значајан напредак" ка затварању Гвантанама.