Мандат генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу вероватно ће бити продужен за још годину дана, тврде четири дипломате НАТО-а за "Еурактив".
Столтенберг, који је на челу НАТО-а од октобра 2014. године, требало би да се повуче ове јесени, али према мишљењу ових званичника шефовање Алијансом биће му продужено трећи пут.
"Чини се да ниједно од имена која су кружила као потенцијални наследници – попут данске премијерке Мете Фредериксен, министра одбране Велике Британије Бена Воласа или шпанског премијера Педра Санчеза – до сада није успело да добије потпуну подршку међу 31 чланицом НАТО-а", наводи "Еурактив".
Нови шеф НАТО-а, иначе, мора бити договорен консензусом након компликованог и тајног процеса селекције, а до номинације долази тек кад се постигне политички договор међу чланицама, посебно оних из квартета највећих савезника - Француске, Немачке, Британије и САД.
Волас је, иначе, први који се повукао из трке, сугеришући да би Вашингтон желео да Столтенберг остане.
"Капетан у олуји"
НАТО дипломате унутар алијансе указују на то да се Столтенберг већ доказао способношћу да се током кризе носи са војним савезом.
"Није безбедно мењати капетана током олује", одговорио је један високи званичник НАТО на питање о предстојећој одлуци.
Продужење мандата тренутном шефу даје западној војној алијанси више времена да се фокусира на своју краткорочну и дугорочну подршку Украјини, не губећи време на избор одговарајуће личности.
Да је украјинска контраофанзива почела раније у пролеће, руско-украјински сукоб би, како сматрају саговорници "Еурактива", дошао већ до прекретнице и оставио довољно времена да се новом лидеру "отворе врата". Због кашњења, савезници НАТО ипак би да поново размисле о својој стратегији.
По кулоарима алијансе називан "шаптачем Трампу", Столтенберг је, како кажу, заслужан за држање чланица алијансе на окупу, али и за натезање са гневом Трампове администрације због ниске потрошње Европе на одбрану и невољности да се окрене Азији.
Хвали се његова смиреност у суочавању са падом Кабула 2021. године, повлачењем НАТО трупа из Авганистана и сукобом у Украјини.
Он је, како "Еурактив" подсећа, такође тај који је спречио Пољаке да активирају члан 4 након пада украјинске ракете (за коју се прво мислило да је руска) у мали градић на граници са Украјином.
"Ја сам одговоран за све одлуке које овај савез мора да донесе осим једне. А то се тиче моје будућности. То је на 31 савезници да одлучи", рекао је Столтенберг упитан да ли жели да задржи посао.
С обзиром на то да би Столтенберг остао на овом послу до 1. октобра 2024. године, име следећег генералног секретара вероватно ће бити одлучивано у време када ће се делити највиши послови у ЕУ, након следећих европских избора заказаних за јун следеће године.
То такође значи да би нови шеф, у седиште НАТО стигао само неколико месеци пре него што се нови (или стари) председник САД усели у Белу кућу.
Неке чланице алијансе ипак брину да би због дуге потраге за Столтенберговим наследником могло да дође до кризе у доношењу одлука војног савеза.
"Могло би се сматрати огромним дефицитом демократије ако савезници НАТО не успеју да пронађу новог компромисног кандидата", истакао је четврти дипломата НАТО-а.