У интервјуу пре свог првог званичног путовања у Вашингтон, немачки министар Борис Писторијус навео је за "Њујорк тајмс" да Немачка планира да повећа своје испоруке оружја широм света, и преузме јачу улогу, како у Индопацифичком региону, тако и у европском војном руководству.
Немачка, према његовим речима, мора да помогне у Јужном кинеском мору како би "осигурала да се међународни поредак заснован на правилима и међународном праву и даље поштују, као и да се слобода пловидбе и слобода трговачких путева и даље примењују у будућности".
Иако се нада да ће повећати учешће Немачке у том региону, Писторијус прецизира да његова земља не жели да се тамо успостави као војна сила.
"Предалеко смо и нисмо усидрени за то", истиче он.
Министар ипак жели да појача немачке испоруке оружја земљама у Индо-Пацифику, а можда и другим незападним партнерима широм света.
Као и немачки канцелар Олаф Шолц, и он је нагласио потребу за чвршћом сарадњом са незападним савезницима, који су суочени са притиском да се придруже у сукобу са Кином и Русијом, али којима је, како тврди, "потребно понудити више заузврат".
Током недавне посете Индији, Писторијус је са индијским премијером Нарендром Модијем разговарао и о олакшавању процеса куповине оружја.
"Уверен сам да то значи да треба да обезбедимо више испорука оружја. Морамо да разговарамо о томе у Немачкој и да променимо о ограничења. То не значи да желимо да преплавимо свет немачким оружјем, већ све то мора да се уради са осећајем за меру", истакао је немачки министар.
Он тврди да су Западу државе попут Индије потребне ради супротстављања ривалима попут Русије и Кине.
Немачка иначе оклева да обезбеди нове системе наоружања Украјини тврдећи да би фокус требало да буде на побољшању способности за поправку оружја које је Немачка обезбедила и повећању производње муниције и резервних делова.
"Сада је питање како можемо успоставити одрживост", тврди Писторијус додајући да је најважније створити неометани, функционални систем за поправку и снабдевање муницијом за навођене ракете и тенкове који су већ послати у Украјину.
Он је навео и да постоји напредак у успостављању линија за поправку наоружања, а као пример је навео два објекта у Пољској за које је рекао да ће ускоро бити спремни за поправку немачких тенкова "леопард" које обезбеђују Берлин и други савезници.
Писторијус, упркос трвењима с Француском око плана за немачки систем противваздушне одбране, остаје при тој идеји.
Шолцов предлог противваздушне одбране довео је, наиме, до тензија са Француском јер укључује набавку система противваздушне одбране америчке и израелске производње, као што је систем земља-ваздух "патриот", уместо само европског оружја.
Немачкој иницијативи придружило се седамнаест земаља, укључујући Британију и неке балтичке државе.
Француска, заузврат, агитује да се друге земље придруже њеној стратегији одбране. Париз тврди да, без директне претње НАТО-у, Европа може да сачека док њене сопствене ракете и борбени авиони не буду спремни.
"Ми кажемо да немамо толико времена, јер смо угрожени", истиче Писторијус.
Он је, међутим, уверен да то неће изазвати сукоб. Француска би, како додаје, могла да се прикључи немачкој иницијативи или да настави са садашњим курсом.
"На крају ће постојати заједнички штит који ће се онда састојати од два дела", уверен је Писторијус.
Циљ немачког министра одбране јесте и да 60 одсто немачког специјалног фонда од 100 милијарди евра за ревитализацију војске буде посвећено уговорима о оружју до краја 2023. године.
Писторијус је такође рекао да пажљиво прати недавна дешавања у Русији након краткотрајне побуне Јевгенија Пригожина, шефа приватне војне компаније Вагнер. Жеља му је, каже, да види коју би улогу у сукобу убудуће могла да игра динамичне Белорусија, која је посредовала у прекиду побуне.
"Требало би да будемо опрезни са наглим закључцима. Нејасно је, на пример, какве ће бити последице све већег ангажовања Белорусије у догађајима. Једно је сигурно: држимо на оку шта се дешава и доприносимо нашој снази кроз савезничке напоре одвраћања", закључује Писторијус.