Аустралија забрањује усташке симболе, Хрвати одговарају: То је наш патриотизам
У Аустралији се управо припрема закон којим се забрањују нацистички симболи, а у мелбурншким дневним новинама "Ди ејџ" појавио се низ истраживачких текстова који износе да поједини друштвени и фудбалски клубови хрватске заједнице у Мелбурну и Сиднеју и даље отворено славе усташки режим из Другог светског рата, и то на више начина.
Како наводе аутори текстова, Бен Шнајдерс и Симона Фокс куб, поред прославе годишњице оснивања Независне државе Хрватске, сваког 10. априла, који редовно прати истицање усташких застава и симбола, као и певање песама које величају усташки режим, постоје и сајтови на којима се продају разни сувенири са усташким симболима, заставе, па чак и мајице и капе са ликом ратног усташког поглавника Анте Павелића, блиског сарадника Адолфа Хитлера.
Ови текстови су имали доста одјека у тамошњој јавности, пише дописник београдске "Полтике". Тако је у одговору на недавно спроведено истраживање, влада државе Викторије осудила испољавање "идеологије мржње" откривене у великој хрватској заједници у Аустралији, што би у крајњој линији могло довести до тога да забрана нацистичких симбола буде проширена.
Амбасадорка Хрватске у Аустралији Бети Павелић рекла је у одговору на истрагу да у друштву нема места за "величање тоталитарних режима, екстремизма или нетолеранције".
Новине "хрватски вијесник", које излазе широм Аустралије, као одговор на истраживање "Ди ејџа", објавиле су ауторски текст Стива Равића под насловом "Исказивање патриотизма није нацизам", у коме аутор износи своје виђење целог овог случаја.
Равић, наиме, тврди да се ради о нападу на целу хрватску заједницу у Аустралији, да су текстови "Ејџа" штетни и дискриминаторски и замера ауторима да су се приликом истраживања користили општеприхваћеном комунистичком пропагандом и да нису користили веродостојне независне изворе.
Равић иде чак даље и сматра да би било добро да се ископају "наводне" масовне гробнице у Јасеновцу, како би се једном за свагда доказало шта се заиста десило, али пошто то није урађено до сада, друштво се води само речима југословенског режима који је окупирао Хрватску.
У наставку он додаје и да би аутори требало да буду свесни чињенице да је масовна гробница у Јасеновцу, коју наводе у својој причи, такође, пуна жртава које су комунисти убили у наводном геноциду над Хрватима након другог светског рата.
Новинари СБС радио програма на хрватском језику разговарали су са једним од аутора текстова, истраживачким новинаром "Ди ејџа" беном Шнајдерс, који је објаснио како је дошло до истраживања, какви су резултати и како он види реакције које су уследиле. Шнајдерс је рекао да је један од важних елемената за ово истраживање свакако била чињеница да је у току процес доношења закона у држави Викторији којим ће се забранити нацистички симболи и да то даје додатну важност овом истраживању.
Он сматра да је ово тема од јавног интереса и да не би било лоше да се и хрватска заједница тиме позабави. Слављење једног фашистичког режима у Аустралији, 80 година након завршетка Другог светског рата, он види као проблематично и да оно иде у раскорак са савременом Хрватском.
Говорећи о реакцијама хрватске заједнице на истраживања која је спровео са колегиницом Фокс Куб, Шнајдерс каже да су неке биле веома увредљиве, али да су неке биле и позитивне. На основу тога он закључује да постоје људи који се осећају помало отуђени од своје заједнице у Аустралији. Са друге стране, многи су били веома љути и доживели су истраживање као напад на све Хрвате. На оптужбе да је реч о нападу на целу хрватску заједницу, Шнајдерс је одговарао да је ово истраживање показало да се ради о гледишту мањине Хрвата у Аустралији.
Иначе, глорификовање усташтва представља вишедеценијски друштвени феномен у Аустралији, на који до сада није обраћано превише пажње. С тим у вези, не би било лоше споменути и два инцидента од пре седам година, која су се десила у размаку од неколико дана, а чији починиоци никада нису пронађени.
Пред саму посету блаженопочившег патријарха српског Иринеја Србима у Аустралији, 2016. године, на зиду црквене сале при српском православном Храму Светог Николе у Џилонгу, приморском граду удаљеном 75 километара од Мелбурна, исписани су графити "Србе на врбе" и "Добар Србин је мртав Србин" уз нацистичку свастику.
Неколико дана после тога, на зиду северне стране српског православног Храма Светог великомученика Георгија, у насељу Сент Албанс у западном делу Мелбурна, освануо је увредљив натпис "Србе на врбе".
По речима пароха ове цркве, протојереја-ставрофора Борислава Петровића, црква је обавестила полицију која никада није дошла да обави увиђај, па је дан касније председник црквене општине отишао у полицију, где је приложио снимак на коме се види увредљиви графит.
У дворишту Катедрале Светог Патрика, Римокатоличке надбискупије Мелбурна, 2001. године постављена је биста кардинала Алојзија Степинца, као поклон хрватске заједнице Викторије, три године пошто је папа Јован Павле Други 1998. године кардинала Степинца прогласио блаженим.