Кина има право да предузме неопходне контрамере због поступака којим се крше међународно право и основне норме међународних односа, те угрожавају суверенитет, безбедност и развојни интереси Пекинга, пише "Глобал тајмс".
Батина санкција, дакле, има два краја, па ће тако држава формулисати неопходне акте, административне прописе и правила, успоставити одговарајуће радне системе и механизме, ојачати координацију између одељења и осмислити и применити релевантне противмере и рестриктивне мере.
И све то на основу новоусвојеног Закона о спољним пословима, првог свеобухватног закона чија је идеја да помогне Кини да се суочи и избори са мешањем Запада у унутрашња питања и једностраним санкцијама.
"Први пут, закон прописује принципе мера за сузбијање, као и рестриктивних мера против страних држава, појединаца или организација", каже професор Института за међународно право Универзитета Вухан, Хуанг Хуиканг.
Он наводи да је "екстериторијална примена домаћег права" важан део владавине права у односима са иностранством и "оличење заштитне јурисдикције и универзалне јурисдикције" признате међународним правом.
САД су, иначе, једина санкциона суперсила на свету, а према Прегледу санкција Трезора за 2021. годину број активних америчких блокада у тој години порастао је на више од 9.400, наводи "Глобал тајмс".
Последњих година Кина је била подвргнута америчким санкцијама због низа питања - попут високе технологије, Синђанга и Хонг Конга, као и украјинске кризе.
"Закон о спољним односима је главна законодавна мера за убрзавање изградње владавине права у спољним односима и такође означава побољшање способности Кине да води међународне борбе и штити интересе своје земље и народа кроз владавину права", каже професор права на Кинеском универзитету политичких наука Хуо Зенђин.