Неколико особа са аутизмом и потешкоћама у менталном развоју, у последњих неколико година, легално се пријавило за еутаназију у Холандији, јер су навели да не могу да воде нормалан живот, открили су истраживачи.
Случајеви су укључивали пет особа млађих од 30 година које су навеле аутизам као једини разлог или главни фактор који доприноси еутаназији, постављајући "неугодан преседан" за који неки стручњаци кажу да je ван оквира онога што је закон првобитно намеравао.
Холандија је 2002. године постала прва земља која је дозволила еутаназију на захтев пацијента, под условом да испуњавају строге услове, укључујући неизлечиву болест која узрокује "неподношљиве" физичке или психичке патње.
Званични подаци показују да се између 2012. и 2021. године на еутаназију одлучило скоро 60.000 људи, махом старих и болесних од рака, Паркинсона или АЛС.
Ирен Туфреј-Вијне, специјалиста за палијативно збрињавање на британском Универзитету Кингстон, и њене колеге прегледали су документа холандских власти како би видели како се лекари у тој земљи носе са захтевима за еутаназију особа са аутизмом или доживотним менталним потешкоћама. Своје налазе су објавили у мају.
Међу 900 људи са јавно објављеним досијеима, њих 39 имали су аутизам и/или менталне потешкоће. Неколицина је била старије животне доби, али је њих 18 било млађе од 50 година.
Многи пацијенти су као разлоге за потпомогнуто самоубиство навели различите комбинације менталних проблема, физичких оболења, болести или потешкоћа повезаних са старењем.
Тридесет пацијената навело је усамљеност као један од узрока њихов неподношљивог бола. Осморо је рекло да су једини узрок њихове патње фактори повезани са њиховим интелектуалним потешкоћама или аутизмом.
"Нема сумње, према мом мишљењу, да ти људи пате", рекла је Туфреј-Вијне.
"Али да ли је заиста у реду за друштво да се шаље оваква порука? Зар не постоји друго решење да им помогнемо", запитала се она.
Друге земље попут Белгије, Канаде и Колумбије легализовале су еутаназију, али једино Холандија објављује детаљне информације о потенцијалним контроверзним смртима пружајући најбољи увид у нове трендове у асистираном самоубиству. Ипак, евиденција је ограничена на оно што доктори откривају. Дакле, могу постојати и други фактори који нису објављени.
Пошто комисија објављује само одабране записе, такође је немогуће знати прави број особа са аутизмом или интелектуалним инвалидитетом који су се одлучили на еутаназију на сопствени захтев.
Међу осам пацијената које су истраживачи навели био је аутистичан мушкарац у 20-им годинама. Његов досије каже да се "пацијент осећао несрећно од детињства", да је био редовно малтретиран и да је "желео друштвене контакте, али није могао да се повеже са другима".
Човек, који није именован, одабрао је еутаназију након што је одлучио да је "одвратно живети на овај начин годинама".
У евиденцију је укључена и жена са аутизмом у 30-им годинама која је такође имала и гранични поремећај личности. Понуђено јој је место у центру за живот уз подршку, али су њени лекари рекли да не може да одржава односе и сматрали су да је контакт са другима "претежак".
У једној трећини случајева, холандски лекари су закључили да су аутизам и интелектуалне сметње неизлечиви и да "нема изгледа за побољшање", написали су истраживачи.
Сајмон Барон-Коен, директор Центра за истраживање аутизма Универзитета у Кембриџу, рекао је да је "одвратно" што је особама са аутизмом дозвољена еутаназија, а да им није понуђена додатна подршка.
Он је приметио да се многи аутистични људи боре са депресијом, што би могло да угрози њихову способност да поднесу законит захтев да умру. Такође је рекао да аутистична особа која тражи да умре можда не схвата сложеност ситуације.
Др Брам Сизо, холандски психијатар, каже да је узнемирујуће млади људи са аутизмом гледају на еутаназију као на одрживо решење.
"Неки од њих су готово узбуђени због могућности смрти", рекао је Сизо. "Они мисле да ће ово бити крај њихових проблема и крај проблема њихове породице", истакао је.