Највећи пољопривредни лоби у Европској унији тврди да представља све пољопривредне раднике у блоку, али Стела Замоју не верује да говоре у име фармера попут ње.
Замоју (61) се сећа када је земља око ње била пуна малих земљопоседника. Данас су њена три хектара у источној Румунији окружена великим индустријским фармама. Када умре, очекује да ће њену имовину прогутати неки од њених корпоративних комшија.
"Село је остарило", каже она. "Када старци умру, земља иде деци, а они је продају... Не знам да ли ће бити земље коју неће узети велики фармери".
Добро би јој дошла помоћ, каже она - од румунске владе или ЕУ - али не очекује да ће је добити. "Политичари узимају у обзир само оно што чују од великих фармера", каже она. "Они представљају себе. Не нас."
Око 2.000 километара даље, у Бриселу, Пека Песонен, шеф пољопривредног лобија "Копа-Когека", не слаже се са њом. Европска пољопривреда треба да постане профитабилна, рекао је за "Политико" 60-годишњи Финац. А то углавном значи веће фарме.
Песонен - који води организацију која себе описује као "уједињени глас" пољопривредних радника ЕУ каже да би волео да мали фармери попут Замоју преживе. "Али, да ли је то реално у овом тренутку? Није. Јер тржиште једноставно то не награђује".
Европски пољопривредни гиганти "Копа" и "Когека" спојили су се почетком 1960-их, стварајући јединствени лоби који од тада има огроман утицај на креирање политике. На својој веб страници група тврди да говори у име "више од 22 милиона европских фармера и чланова њихових породица".
Постоји само један проблем са том тврдњом: није тачна, пише "Политико". Нити су политичке одлуке за које се "Копа-Когеа" залаже увек у интересу свих европских фармера, каже око 120 фармера, инсајдера, политичара, академика и активиста.
"То је скоро увек представљање одређене врсте пољопривреде", рекао је Томас Вајц, аустријски еколошки фармер који представља странку Зелених у Европском парламенту. "А то су велике фарме."
Важност европске пољопривредне политике се огледа у Заједничкој пољопривредној политици ЕУ (ЦАП), систему субвенција који чини трећину буџета блока.
Од свог оснивања 1962. године, у јеку гладних година које су уследиле након Другог светског рата, ЦАП је подстакао индустријализацију европске пољопривреде - подухват који је "Копа-Когека" упорно подржавала, на штету малих или еколошки свесних фармера.
Више од 22 милиона људи које "Копа-Когека" наводно представља нису чланови, то је број људи у ЕУ који редовно раде у сектору производње хране, према подацима Европске комисије. Али нису сви чланови "Копа-Когеке".
За почетак, не подржавају сви синдикати пољопривредника ову организацију. Удружење приватних пољопривредника Чешке Републике (АПФ ЦР) напустило је "Копу" 2021. године. Остала национална удружења се никада нису придружила, а неки пољопривредници у потпуности избегавају чланство у синдикатима.
Чак се и неке од организација чланица лобија жале да се не осећају адекватно заступљенима.
"Одлуке доносе велике земље, велики пољопривредници, велики синдикати", рекао је Арунас Свитојус, председник литванског синдиката ЛР ЗУР. "То је тешко за мање фармере, породичне фармере."
У Румунији, на пример, где "Копа-Когеку" представља Алијанса за пољопривреду и сарадњу, кровна група националних синдиката. Заједно, њених 3.500 румунских чланова поседују отприлике 25 до 35 одсто пољопривредног земљишта у земљи, али чине нешто више од 0,1 одсто укупног броја фарми.
Песонен признаје да је бројка на веб страници групе више тежња него стварна репрезентација њеног чланства. "Технички гледано, то је мање од 22 милиона", рекао је он.
Колико тачно, међутим, није могао да каже.
У Бриселу, "Копа-Когека" чврсто је повезана са институцијама ЕУ и користила их је да се супротстави строжим еколошким прописима.
Британски истраживачки центар "Инфлуенс мап" идентификовао је "Копа-Когеку" као једну од најангажованијих и "непријатељскијих" када је у питању лобирање против политике биодиверзитета.
Европска агенција за животну средину процењује да је пољопривреда чинила око 11 одсто емисија гасова стаклене баште у ЕУ 2020. године, што је проценат који није смањен од 2005. године.
Песонен нема ништа против органске пољопривреде, биљне исхране или померања ка зеленијој пољопривреди, "али у основи, то мора да одржава само тржиште".
Субвенције ЕУ се смањују, а млађе генерације напуштају породичне фарме у корист боље плаћених каријера, каже Песонен. Стога је мисија "Копа-Когека" да повећа профитне марже, шта год да је потребно.
"Морам да пружим уносну опцију за младог фармера да уђе у овај сектор, да зарађује за живот као и други сектори", рекао је он. "Није довољно рећи да је пољопривреда профитабилна. Јер ако остварујете само мали део прихода у поређењу са другим секторима, то није довољно добро".
Иако Песонен каже да се његова група не противи настојању Европске комисије да смањи емисије из блока на нулу до 2050. године, његов лоби је одбио многе од њених мера.
"Копа-Когека" зна да пољопривреда мора да се промени, али не преко ноћи, рекао је он.
Комисија такође треба да се посвети великим инвестицијама, новим технологијама и стави тржишну економију у центар: храна се може производити без пестицида, али то кошта више. Да ли су потрошачи спремни да плате, упитао је Песонен.