Врховни суд САД укинуо афирмативну акцију приликом уписа на факултет, Бајден незадовољан

Врховни суд САД донео је пресуду да је узимање у обзир расе кандидата при упису на факултет противуставно, тако да високошколске установе у тој земљи више неће моћи да примењују тзв. афирмативну акцију.

Ту одлуку је подржало шест од девет судија Врховног суда, а универзитети ће морати да се преиначе критеријуми за пријем нових студената.

Већина конзервативних судија драстично је променила планове за пријем на Харвард и на Универзитет Северне Каролине, најстарије приватне и државне факултете, пренео је "Глас Америке".

Председавајући судија Џон Робертс навео је да студенти "треба да буду рангирани на основу њихових индивидуалних искустава, а не на основу расе".

Према његовим речима, многи универзитети су дуго радили супротно, а док су тако поступали, погрешно су закључили да основа идентитета особе није у стремљењу ка најбољем, ка наученим вештинама или лекцијама, већ у боји коже.

"Историја нашег Устава не толерише такав избор", рекао је Робертс.

Судија Кларенс Томас, други афроамерички судија Врховног суда у историји, који је дуго тражио укидање афирмативне акције, написао је да је одлука показује каква је природа пријема на факултет: ненавођена, са погодностима према раси, у циљу креирања мешања раса у почетним часовима.

Судија Соња Сотомајор написала је у неслагању са одлуком да се тиме "враћају уназад деценије невероватног и значајног напретка".

И Томас и Сотомајор су направили редак преседан, читајући своја мишљења наглас у судници.

У одвојеном мишљењу, судија Кетанџи Браун Џексон, прва жена црнкиња међу судијама, назвала је одлуку "истинском трагедијом за све нас".

Гласови су били шест према три у случају Северне Каролине и шест према два у случају Харварда.

За укидање су гласале судије које су номиновали републикански председници: Кларенс Томас, Самуел Алито, Џон Робертс, Нил Горсач, Брет Кавана и Ејми Кони Берет.

Против су биле судије које су номиновале демократе: Соња Сотомајор, Елена Кејган и Кетанџи Браун Џексон.

Џексон није гласала у случају Харвард јер је тамо чланица саветодавног управног одбора.

Врховни суд је двапут разматрао пријемне програме и расна питања у последњих 20 година, последњи пут 2016, али то је било пре него што је троје судија које је именовао бивши председник Доналд Трамп ушло у састав већа.

У расправи крајем октобра, шесторо конзервативних судија имало је дилеме у вези са праксом, коју је увела одлука Врховног суда 1978. године.

Нижи судови су такође подржали програме Харварда и Универзитета Северне Каролине, одбијајући тврдње да су школе дискриминисале беле и азијско-америчке кандидате.

Расправа око пријема на колеџ једна је од већих случајева који се тичу расних питања у Америци и о чему одлучује већински конзервативан, али до сада најразноврснији састав суда у историји.

Од девет судија, четири су жене, двоје су Афроамериканци а једна је Латиноамериканка.

Бајден: Узмите у обзир расну дискриминацију

Председник САД Џозеф Бајден данас је, након што је Врховни суд САД укинуо афирмативну акцију приликом уписа, позвао факултете да узму у обзир изазове са којима се кандидати суочавају, укључујући расну дискриминацију, током процеса пријема на факултете.

"Суд је ефективно окончао афирмативну акцију, а ја се уопште не слажем са одлуком суда", рекао је Бајден, пренео је Ројтерс.

Не можемо дозволити да ова одлука буде последња реч, нагласио је он.

Врховни суд САД укинуо је афирмативну акцију приликом пријема на факултете, чиме ће институције за високо образовање морати да нађу нове начине да имају разноврсну популацију студената.