Шта се то кува на Западној обали: Да ли се Палестина налази пред новим устанком?

У обрачуну између Израелских одбрамбених снага (ИДФ) и палестинских милитаната који се одиграо 3. јула у избегличком кампу Џенин, на северу Западне обале, убијено је најмање 10, а рањено 100 Палестинаца, од којих је 20 у критичном стању, саопштило је палестинско Министарство здравља.

Црвени полумесец евакуисао је 500 породица, односно око 3.000 људи из кампа у којем живи око 14.000 људи на мање од пола квадратног километра. Реч је о трећем сукобу ИДФ-а и палестинских оружаних група у том кампу од почетка године, а у прва два, до којих је дошло у јануару и јуну, погинуло је укупно 17 Палестинаца.

У тренутку када Блиски исток пролази кроз период релативне стабилности и отопљавања заоштрених регионалних односа, које је започето након споразума о нормализацији односа између Саудијске Арабије и Кине у марту ове године, Израел и Палестина представљају упадљив изузетак. Односи између јеврејске државе и палестинског становништва у окупираној Западној обали толико су лоши да се све чешће говори да би то традиционално трусно подручје ускоро могло да се нађе у вртлогу новог устанка.

Који су узроци најновијег таласа насиља у Палестини и да ли се тамо заиста спрема нова, "трећа интифада"?

Да ли је заиста дошло до ескалације насиља?

За почетак, потребно је утврдити да ли је на простору Палестине заиста дошло до ескалације насиља. Подаци израелског "Канала 14" показују да је то несумњиво случај. Наиме, током првих шест месеци 2023. године, израелске трупе су спровеле чак 147 мисија на простору Западне обале, од којих је чак 80 одсто укључивало употребу ватреног оружја.

А, током читаве 2022. године ИДФ је спровео укупно 202 операције, тако да је извесно да ће тај број ове године бити значајно виши. Годину дана раније, спроведено је "свега" 117 операција, од којих је тек 51 одсто укључивало ватрено оружје.

Статистика је, дакле, јасна. Израелске снаге спроводе све већи број операција на простору Западне обале, у којима се све чешће користи ватрено оружје. Поред тога, забележен је и пораст терористичких напада које палестински милитанти спроводе против израелских цивила, најчешће као одмазду за акције ИДФ-а на простору Западне обале.

Да су Палестинци и више него свесни шта се дешава у њиховом окружењу показују резултати истраживања јавног мњења које је у марту спровео Палестински центар за политику и истраживања. Том приликом забележен је значајан пораст оних који верују да је избијање "треће интифаде" неминовно, и њих у Палестини сада има око 60 одсто, док чак 70 одсто испитаника подржава акције милитантне организације Лавља јазбина.

Недавни окршаји између палестинских милитаната и израелских снага специфични су и због чињенице да су Палестинци почели да мењају своје тактике пружања отпора. Уместо ранијих обрачуна ватреним оружјем, у коме су тешко наоружани и оклопљени Израелци имали недвосмислену предност, Палестинци су се последњих месеци окренули употреби других врста наоружања, укључујући и сакривене импровизоване експлозивне направе постављене поред путева којима се крећу израелска оклопна возила.

Таква тактика показала се изузетно ефикасном током борби у Џенину 19. јуна, када су Палестинци уништили оклопно возило и ранили осам израелских војника, који су морали да буду евакуисани хеликоптером. Реч је о првој ситуацији у последњих 20 година у којој су израелске трупе морале да користе авијацију, а медији су том приликом писали о томе како су чак и сами Израелци биле изненађени отпором на који су наишли у Џенину тог дана.

Ничу нове организације? 

Још једну кључну разлику у односу на раније палестинско-израелске сукобе могла би да представља и промена руководства међу Палестинцима.

Палестинци су традиционално познати по бројним унутрашњим поделама, пошто на релативно малом простору Западне обале, Источног Јерусалима и појаса Газе постоје на десетине војних и политичких организација. У хладноратовском периоду водећу улогу имао је Фатах, секуларна левичарска организација под вођством Јасера Арафата која је уживала подршку источног блока, пре свега Совјетског Савеза.

Ипак, период Прве интифаде, која је трајала од 1987. до 1993. године, изродио је неколико нових, радикалнијих и углавном исламистичких организација попут Хамаса и Палестинског исламског џихада. Оне су постале ударна песница палестинског отпора након што је мировни процес инициран почетком деведесетих кулминирао споразумом из Осла који су Арафат и тадашњи израелски премијер Јицак Рабин потписали 1993. године, којим је успостављена палестинска самоуправа са Фатахом на челу. Тиме је окончана Прва интифада, која је однела животе око 2.000 Палестинаца и око 200 Израелаца.

Ипак, до почетка XXI века постало је јасно да до коначног решења израелско-палестинског сукоба неће доћи, пре свега због неспремности Израела да прихвати тзв. решење две државе. Палестинско незадовољство кулминирало је 2000. године када је, након посете лидера израелске опозиције Аријела Шарона Храмовној гори - светом месту муслимана у Јерусалиму коју су Палестинци протумачили као провокацију - избила Друга интифада. Током нешто више од четири и по године другог палестинског устанка, који је био још жешћи и крвавији од првог, живот је изгубило око 3.300 Палестинаца и 1.000 Израелаца.

Ситуација се смирила током 2005. године, након што су се израелске снаге повукле из појаса Газе. Ипак, убрзо је дошло до ескалације сукоба унутар самог палестинског контингента, који је кулминирао "поделом" Палестине на Западну обалу под контролом Фатаха и његовог остарелог лидера Махумда Абаса и појас Газе, у ком је доминирао Хамас. Подељени, Палестинци нису били у могућности да пруже отпор све асертивнијем Израелу, поготово након што је Бењамин Нетанијаху дошао на чело владе те земље 2009. године.

Такав развој догађаја довео је до тога да је током последњих двадесетак година у Палестини стасала читава генерација младих људи који не осећају никакву повезаност са традиционалним палестинским организацијама. Како би избегли свеприсутне очи израелских обавештајаца, они су почели да се организују у мање, неформалније и флексибилније групе које одржавају само номиналне везе са покретима попут Фатаха и Исламског џихада.

Најпознатије такве групе које су настале током последњих година су Лавља јазбина из Наблуса и Џенинска бригада из Џенина. Реч је о мањим групама, ретко бројнијим од стотинак чланова, које користе друштвене мреже, графите и постере како би позвале младе Палестинце на отпор против, како они тврде, израелског терора.

"Данас имамо нову генерацију која је свесна потребе за отпором, и ова генерација зна свирепост окупације. Она се не боји хапшења, повреде или мучеништва. Она се не боји ничега", рекао је неименовани палестински милитант из Џенина за Ројтерс.

"Број бораца непрестано расте, и непријатељ мора да зна да га насиље против нашег народа и наших кампова повећава, а не смањује", додао је други.

Да ли је нова интифада неизбежна?

Повратак Бењамина Нетанијахуа на чело израелске владе крајем 2022. године, након нешто више од годину дана нестабилне лево-либералне владе, довео је до нове ескалације насиља на Западној обали.

Нетанијаху је владу формирао са радикалном десницом, познатом по својим антипалестинским и антиисламским ставовима, а једно од обећања које је дао гласачима било је да ће поправити безбедносну ситуацију у Израелу.

Шест месеци касније, постаје јасно да у томе нису имали успеха, а поједини медији већ пишу да је "трећа интифада" у пракси већ почела. "Позивамо све борце у нашем народу и слободне људе у Западној обали и Израелу да се припреме за рат, како би започела потпуна интифада и како би се створили услови за пораз нашег непријатеља и његово протеривање из Палестине", рекао је у марту ове године портпарол Ал-Кудс бригада, војног крила Палестинског исламског џихада.

Сличне поруке послали су и представници Хамаса, који су за блискоисточни портал "Крејдл" рекли да "су људи ти који ће се успротивити … ни палестинске власти ни израелски окупатори неће моћи то да спрече".

С обзиром на то да израелска влада не показује интересовање за деескалацију сукоба и давање уступака Палестинцима у Западној обали, док је палестинско руководство након дводеценијске стагнације у мировном процесу изгубило и последњу трунку легитимитета коју је некада имало међу локалним становништвом, шансе за постизање мирног решења конфликта у овом тренутку не делује реално.

Уз сваки следећи упад израелских оружаних снага у неки од палестинских логора, шансе за избијање нове интифаде биће све веће.