Централна обавештајна агенција (ЦИА) потврдила је да њени агенти раде у Украјини, пише амерички часопис "Њузвик" у својој великој анализи улоге и заступљености ове службе у руско-украјинском сукобу, посебно у светлу притисака у Конгресу САД о обиму америчке помоћи Украјини и у вези с тим да ли ће тамошњи председник Џозеф Бајден одржати обећање да се неће директно укључити у рат.
"Да ли се ЦИА налази на територији Украјине? Да", изјавио је високи обавештајни официр за лист и додао да она тамо не делује са задњим намерама.
Други високи обавештајац рекао је да је ЦИА деловала унутар Украјине под стриктним правилима, и с ограниченим бројем особља, те да су тајне мисије биле забрањене, а уколико су ипак спровођене, биле су уског обима.
"Једноставно, особље ЦИА може рутински да се креће тамо где припадници америчке војске не могу, али и да раде оно што војска не сме – унутар украјинске територије", рекао је саговорник листа.
"Њузвик" пише да није утврђен тачан број сарадника ЦИА у Украјини, али да његови извори претпостављају да је реч о мање од 100 људи.
ЦИА тражи да лист не открива локације операција у Украјини
Часопис додаје да у оквиру њихове анализе ни ЦИА ни Бела кућа нису дали конкретне одговоре, али су тражили да "Њузвик" не открива конкретне локације операција америчке обавештајне агенције у Украјини или Пољској, али и да не именује друге земље укључене у тајне активности ЦИА, нити авио-службу која подржава тајне логистичке активности САД.
Часопис је такође известио и да САД користе "сиву флоту" комерцијалних авиона за пребацивање оружја Украјини.
"Сви кредибилни експерти и званичници с којима је 'Њузвик' разговарао сложили су се да је ЦИА била успешна у дискретној роли у обрачуну Кијева и Москве, у померању гомиле информација и материјала и у суочавању с разним земљама, од којих неке тихо помажу Украјини док истовремено покушавају да се не замере Русији", пише амерички лист.
Дакле, САД су укључиле ЦИА да ради на промени става држава које нису хтеле да се супротставе Русији у вези са сукобом у Украјини.
Убедити земље које се не противе Русији да пређу на "праву страну"
Лист напомиње да је десетине земаља требало убедити да прихвате идеје Бајденове администрације о рату. Међу тим државама били су украјински суседи који се нису слагали с вашингтонском и кијевском политиком.
"ЦИА је морала да управља тиме, радећи уз помоћ колега из страних обавештајних служби и тајне полиције, а не преко јавних политичара и дипломата. ЦИА се обратила за помоћ суседима Украјине како би боље разумела (руског председника Владимира) Путина, као и (Владимира) Зеленског", наводи магазин.
Шеф ЦИА Вилијам Бернс је више пута путовао у Кијев након почетка руске војне операције.
Раније је "Вашингтон пост" објавио да су Бернс и Зеленски одржали тајни састанак током којег су разговарали о плановима Кијева да врати контролу над изгубљеним територијама.
"ЦИА је истовремено врло активна у рату, али се не супротставља Бајденовом обећању да неће бити америчких чизама на терену", рекао је високи обавештајни званичник, те додао да ЦИА жели да се дистанцира од свега што сугерише директан напад на Русију, што је Кијев више пута чинио, од саботаже гасовода Северни ток и Кримског моста до напада беспилотним летелицама и специјалних операција преко границе.
"Чини се да су ови напади у супротности са обећањима Зеленског да Украјина неће предузимати акције које би могле проширити обим рата", прецизирао је саговорник.
Вашингтон је наводно тајно негодовао код Зеленског у вези с нападом на Северни ток прошлог септембра, али су тај чин саботаже пратили и други удари, укључујући недавни напад дроном на Кремљ.
Непослушни Зеленски
Напомиње се да су ови напади покренули питање једне од главних дужности ЦИА у области обавештајних служби – да ли има довољно информација о томе шта Украјинци планирају.
Напад на мост у Керчком мореузу је навео ЦИА на закључак да Зеленски нема потпуну контролу над украјинском војском.
"ЦИА је приликом напада на Кримски мост сазнала да Зеленски или није имао пуну контролу над својим оружаним снагама, или није желео да зна за одређене акције", лист је цитирао обавештајног званичника.
Централна обавештајна агенција није знала унапред ни за напад на Кримски мост, ни за каснији напад на војни аеродром Енгелс.
Поменуте саботаже и борбе преко границе закомпликовале су ситуацију а наставак таквих операција с украјинске стране могао би имати катастрофалне последице, додао је један од саговорника, који је као и остали желео да остане анониман.
"ЦИА не разуме природу украјинске државе и безобзирних фракција које тамо постоје", изјавио је пољски званичник за амерички лист.
Пољска као ЦИА контакт-центар
"Њузвик" је открио и да ЦИА користи Пољску као центар преко којег комуницира са својим агентима у Русији и Украјини; споразуми између агенције и те европске државе постигнути су мање од месец дана након почетка сукоба у Украјини, када је директор агенције Вилијам Бернс био у Варшави.
Из Пољске оперативци ЦИА могу да контактирају с бројним агентима, укључујући украјинске и руске шпијуне. Скоро сви запослени у ЦИА центру за специјалне операције, који комуницирају с украјинским партнерима и снагама за специјалне операције 20 земаља стационирани су у базама у Пољској.
Такође, Сједињене Државе тврде да су идентификовале руске обавештајце у украјинској влади и војсци, као и то да су активности руских шпијуна забележене и у другим земљама источне Европе, али не наводећи било какве детаље или доказе.
Амерички лист је у својој опсежној анализи поменуо и да је ЦИА принуђена да се бави корупцијом везаном за испоруке оружја кијевском режиму вредном више милијарди долара.
"ЦИА игра бројне улоге: шпијуна, преговарача, добављача обавештајних података, логистичара, а најважније од свега је што покушава да осигура да рат не измакне контроли", пише "Њузвик".
Реагујући на ово, високи обавештајац нагласио је да је врло деликатна равнотежа коју Агенција мора да одржава у својим многим ролама, те закључио: "Оклевам да кажем да ЦИА то ради безуспешно."