Свет

Украјински сукоб открио слабости западних војски: Одбрамбени систем НАТО зрео за ремонт

Потребно је много више од обавезивања на потрошњу од 2 одсто БДП да би се западна војна индустрија опоравила
Украјински сукоб открио слабости западних војски: Одбрамбени систем НАТО зрео за ремонт© Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda, File

Специјална војна операција у Украјини открила је огромне недостатке капацитета и организације западне одбрамбене индустрије, пише "Волстрит џорнал" додајући да су Америка и њени савезници не само неспремни за рат на Пацифику, већ и да ће се намучити са дугим европским сукобом.

Ако би се САД директно сукобиле са Русијом или Кином, залихе прецизног оружја могле би да буду потрошене за неколико сати или дана, а убрзо би нестале и остале виталне залихе.

Због тога, на пример САД повећавају производњу оружја, Макрон обећава "ратну економију" не би ли повећао војно снабдевање, док Олаф Шолц одбацује дугогодишњи презир Берлина према војним трошковима.

"Одбрамбено-индустријска база која нам је служила после Другог светског рата и помогла нам да победимо у Хладном рату није она која ће нам помоћи да победимо Кину", каже пензионисани генерал Џозеф Вотел.

Први корак, да се унапреди војни систем, како пише "Волстрит џорнал" биће давање више новца за одбрану широм Запада, где су се чланице НАТО-а још 2014. године договориле да ће у те сврхе трошити најмање два одсто свог БДП-а. Само су САД и неколицина других држава до сад то испоштовале, али, магичну бројку од два одсто, према најавама једног дипломате, догодине би могла да достигне половина чланица Алијансе.

Током прошле године, НАТО и Европска унија су преузели и нове улоге у координацији и консолидацији набавке оружја како би се повећала ефикасност и убрзало поновно наоружавање.

Саговорници "Волстрит џорнала" кажу да је, међутим, потребно више.

Прво, кажу заговорници новог приступа, Пентагон који је некад покретао трансформативне иновације попут интернета и ГПС, сада треба да призна да више нема најсавременију технологију.

"Наша нација предњачи у многим новим технологијама које су релевантне за одбрану и безбедност,  од вештачке интелигенције и усмерене енергије до квантне информационе технологије и даље. Али Министарство одбране се бори да идентификује, усвоји, интегрише и примени ове технологије у војним апликацијама", открио је панел бивших високих званичника Министарства одбране у недавном извештају за Атлантски савет.

Други кажу да Пентагон треба да научи да се брзо ослања на постојеће иновације, као што су то учинили мањи амерички савезници.

"Министарство одбране се поставило као извозник технологије, а сада треба да постане њен паметан увозник", сматра бивши помоћник секретара морнарице и ваздухопловства Џејмс Хондо Геуртс.

Планери одбране такође морају постати предузетнички расположени, кажу заговорници промена.

"Потребни су нам приватни инвеститори да подржимо одбрамбену индустрију", рекао је холандски официр на глобалном скупу Института "Милкен" у мају.

Уз то војни трошкови су изузетно високи, па тако само млазни ловци Ф-35 коштају око 100 милиона долара по комаду.

Морнарица је проценила да ће двадесетогодишња модернизација четири велика бродоградилишта, која одржавају носаче авиона и нуклеарне подморнице и који су у просеку век стари, коштати 21 милијарду долара, а како подсећа "Волстрит џорнал", високи званичник владине службе за одговорност прошле године назвао је те процене "неуверљивим".

Дуготрајна обнова, истиче овај медиј, ограничава капацитете за поправку, остављајући ратне бродове на пристаништу и смањујући активну америчку флоту која је на располагању да одговори на претње.

А више милијарди долара вредна имовина која доконо стари у сланој води прилично кошта пореске обвезнике, упозоравају критичари.

"Уместо да одуговлачите са реновирањем бродоградилишта током две деценије, било би логичније да се посао обави брзо како би бродоградилишта раније постала потпуно функционална", каже професионалац у финансијском сектору који ради у одбору БЕНС-а Сем Кол.

Он признаје да би Пентагон, с обзиром на правила владиног буџетирања око тога могао да се намучи, па би уместо на тај начин, могао да се снађе и излазећи из оквира буџета и окрећући се тржиштима дуга како би прикупио 50 милијарди да посао приведе крају за око четири године.

"Могућност да искористите тржишта капитала омогућила би вам да пројекат ставите на стероиде", сликовито објашњава Кол.

Требало би обратити пажњу и на обнову војне индустрије кроз мале бизнисе - као што су се некадашњи одбрамбени гиганти ослањали на хиљаде радионица које су их снабдевале основним компонентама. Данас би то вероватно могли бити независни програмери софтвера као и металци.

Једнако зрео за ремонт је и начин на који Пентагон претвара идеје у опрему. Војсци су потребне запањујуће количине неке опреме, попут артиљеријских граната и пушки, али је потребно много њих да буде и у верзијама прилагођеним специфичним задацима.

image