Америка живи од позајмљеног новца, наводи се у уредничком коментару "Њујорк тајмса", истичући да се САД тренутно задужују не би ли испуниле основне и текуће обавезе - што постаје неодрживо.
"Конгресна канцеларија за буџет предвиђа да ће током наредне деценије годишњи дефицити федералног буџета у просеку бити око две милијарде долара годишње, на 25,4 милијарде долара дуга који влада већ дугује инвеститорима", наводи "Њујорк тајмс".
Описујући колико је задуживање скупо, лист додаје да све већи удео федералног прихода, новца који би могао да се користи у корист америчког народа, иде на камате инвеститорима који купују државне обвезнице. Уместо да прикупља порезе од богатих, америчка влада практично богатима плаћа како би позајмљивала њихов новац.
"До 2029. године влада ће на годишњем нивоу трошити више на камате него на националну одбрану, наводи Конгресна канцеларија за буџет . До 2033. године, плаћање камата ће се изједначити са износом 3,6 процената националног економског производа", најављује "Њујорк тајмс".
Ера ниских камата је завршена, а трошкови живота од позајмљеног новца расту. Императив је да лидери нације зацртају нови курс, истиче овај лист, додајући да договор за подизање плафона дуга ипак није никакав значајан почетак, иако су демократе пристале на скромно смањење потрошње, а републиканци одбили да размотре било какве мере за повећање прихода.
"Пре споразума, ЦБО је предвидео да ће дуг достићи отприлике 46,7 билиона долара 2033. Након договора, прогноза је да ће укупан износ бити само незнатно мањи, односно 45,2 билиона долара. То би износило 115 одсто годишње економске производње земље, што је највиши ниво који је забележен", открива "Њујорк тајмс" подсећајући да су обе стране устврдиле да разумеју да су потребне крупније промене.
Тешко је, међутим, таква обећања озбиљно схватити, указује уреднички колегијум листа, подсећајући да су републиканци, кад год су могли доносили пореске олакшице због којих је потребно више позајмљивања, док су демократе биле скептичне према позивима на смањење потрошње зато што се предвиђања страшних последица нису остварила. Уз то, како медиј додаје, сваки њихов пристанак на смањење потрошње, стварао је простор ривалима да оправдају још једну рунду смањења пореза.
Плафон дуга заправо је створен како би олакшао позајмљивање, након што се, током Првог светског рата, Конгрес уморио од одобравања сваке нове рунде обвезница, и трезору дао дозволу да позајми до одређеног лимита.
"Његова тренутна употреба, као средства којим републиканци изнуђују смањење потрошње од демократа претњом да ће нацију гурнути у неизмиривање обавеза, још је мање продуктивна. Веће промене ће се десити само ако обе политичке странке буду вољни учесници", указује "Њујорк тајмс".
Колегијум листа тврди да је неопходно елиминисање горње границе дуга пре 2025. године .
"Сваки договор ће на крају захтевати комбинацију повећања прихода и смањене потрошње. И обе стране ће морати да направе компромис: републиканци морају да прихвате неопходност наплате онога што влада дугује и наметања пореза богатима. Демократе морају препознати да треба разговарати о променама у социјалном осигурању и систему 'Медикер', који су главни покретачи раста федералне потрошње у будућности", закључује "Њујорк тајмс", наводећи да недоношење оваквих одлука постаје све скупље.