Развој модуларног самоходног вишецевног лансера ракета "полонез", започет је 2014. године од стране државног спољнотрговинског предузећа "Белспецвнештехника", а ова борбена платформа први пут је представљена јавности 2015. године. Након успешног пробног дејства и обављања бројних испитивања, систем је уврштен у оперативну употребу 336. ракетно-артиљеријске бригаде Оружаних снага Белорусије, у јулу 2016. године.
План је да у блиској будућности "полонез" у потпуности замени вишецевне лансере "ураган" са ракетама у калибру 220 мм и "смерч" са ракетама у калибру 300 мм, који су постали прескупи за одржавање због старости и истрошености лансирних цеви.
Ракетна компонента
"Полонез" се састоји од два контејнера (кутијаста лансера), са по четири ракете у калибру 300 мм распоређених у укупно осам цеви, који су монтирани на подвозје лансирног возила и могу се усмеравати у спектру између +30 степени и -30 степени по азимуту, односно +20 степени до +58 степени по елевацији. Интересантно је да су ракете овог система настале на основу муниције за кинески вишецевни лансер А200, па стога имају исту тежину од 750 кг, тежину бојеве главе између 100 и 150 кг и домет од 50 до 200 км.
Због великог максималног домета, "полонез" може вршити ударе и по циљевима иза непријатељских линија, а у стању је да уништи живу силу на отвореним и укопаним положајима, оклопна возила, командна места, летелице стациониране у вазухопловним базама, артиљеријска оруђа и средства ПВО. У зависности од тога по чему треба извршити дејство, на располагању су три врсте бојевих глава: високо-експлозивна, високо-експлозивна фрагментирајућа и високо-експлозивна фрагментирајућа противпешадијска.
Систем поседује опције појединачне и плотунске ватре у трајању од 50 секунди, при чему свака ракета може бити навођена засебно, што омогућава удар по осам различитих циљева истовремено. Навођење се врши помоћу инерцијалног и ГПС навигационог система, одступање од циља креће се између 30 и 50 метара, а максимална ударна површина износи 400 км2. Убрзо након лансирања, мотор ракете на чврсто гориво се одваја и у лету остаје само бојева глава, што је захваљујући брзини од 700 м/с при удару, чини готово неприметном за системе ПВО.
Шта све чини батерију „полонеза“?
Лансирно возило овог система, заправо је самоходни транспортер МЗКТ-7930 "астролог", ког покреће мотор са турбопуњачем јачине 500 коњских снага, има погон 8х8 и развија брзину до 70 км/х. Носивост транспортера је 24,2 тоне, опремљен је уређајем за расхлађивање кабине, средством за пумпање гума и може се кретати по неасфалтираном терену. Способан је за кретање по нагибу од 45%, бочном нагибу од 30% и савладавање вертикалних препрека висине до 0,6 м, ровова ширине до 2 м и водених препрека дубине до 1,4 м.
Посаду возила чине возач, оператер (нишанџија) и командир, који лансирање ракета обављају из кабине или из другог возила путем даљински управљане станице. Прелазак лансирног возила из маршевског у борбени положај траје мање од осам минута, а након дејства, потребно је око два минута да возило напусти ватрени положај ради избегавања противбатеријских удара.
Захваљујући описаним перформансама, досегу возила од 600 км и чињеници да кретање ван путева не представља проблем, овај вишецевни лансер се може корисити за артиљеријску тактику "удари и бежи".
Једна батерија "полонеза" састоји се од навјише осам лансирних возила, а за свако од њих обезбеђено је по једно помоћно возило (исто МЗКТ-7930 "астролог") за логистику. Помоћно возило носи два контејнера са укупно осам ракета, који се помоћу хидрауличног крана постављају на лансирно возило након извршеног дејства.
Дакле, на овој платформи заступљен је контејнерски систем попуне, што значи да се мењају читави кутијасти лансери, а не само ракете, које су фабрички запаковане у њих. Попуна траје мање од 20 минута и врши се искључиво након напуштања ватреног положаја због опасности од противбатеријске ватре.
Поред помоћних возила, у батерији је присутно командно возило тј. камион МАЗ-6317 са вучом 6х6, као и возило за техничко одржавање и поправку. Такође, свако лансирно возило може дејствовати самостално уколико потребе борбених задатака то налажу.
Постоји и опција укључивања извиђачких беспилотних летелица, ради ефикаснијег уочавања циљева, корекције ватре и процене нанете штете. Сва возила опремљена су савременим системима за комуникацију и размену података, што омогућава њихово размештање на површини од 400 км2.
Корисници и модернизација
Осим Белорусије, "полонез" је и у употреби Оружаних снага Азербејџанске Републике, а према доступним информацијама ова кавкаска држава набавила је 10 јединица самоходног вишецевног лансера, 2018. године. Према тврдњама појединих јерменских званичника, азербејџанске снаге су користиле овај систем приликом ракетирања Степанакерта, главног града Републике Арцах, током рата у Нагорно-Карабаху 2020. године.
Модернизована варијанта овог модуларног самоходног вишецевног лансера ракета носи ознаку „полонез-М“ и први пут је јавности представљена 2019. године. Главна разлика у односу на основну верзију, је да поред стандардног наоружања, лансирно возило има могућност ношења унапређених ракета А300 домета 290 км, као и уградње лансирних контејнера за смештање две балистичке ракете кратког домета, кинеске производње, ДФ-12. По својим техничко-тактичким карактеристикама ове ракете представљају еквивалент за „искандер-Е“, односно извозну модификацију чувене руске балистичке ракете.
ДФ-12 има домет по даљини од 280 км и могућност ношења бојеве главе тежине до 480 кг, са касетним, високо-експлозивним фрагментирајућим или високо-експлозивним запаљивим пуњењем, а одступање од циља креће се између 30 и 45 метара.
Специјално је дизајнирана како би се избегле забране прописане Режимом контроле ракетне техонолгије, којим се између осталог спречава извоз ракета са дометом преко 300 км и тежином бојеве главе преко 480 кг. У плану је и покретање лиценциране производње ДФ-12 у Белорусији, што ће несумњиво довести до даљег јачања њених ракетно-артиљеријских снага.