Док се рат у Украјини наставља, креатори политике и стручњаци, од украјинског председника Владимира Зеленског до бившег америчког амбасадора при НАТО-у Ива Далдера, траже да НАТО понуди Украјини оно што француски председник Емануел Макрон назива "путем ка чланству" након што се сукоб заврши.
То није само представа.
Тежње Украјине за чланством биће централна тема дебате на самиту НАТО-а следеће недеље у Вилњусу, при чему Украјина тврди, како је бивши министар одбране те државе Андриј Загородњук недавно писао у "Форин аферсу", да би Алијанса "требало да је поздрави и прихвати".
Начин на који се ово питање разреши имаће озбиљне последице по Сједињене Државе, Европу и шире.
Нико неће директан сукоб са Русијом
Улози не могу бити већи. Чланство у НАТО-у обухвата обавезу савезника да се боре и гину једни за друге. Делимично управо из тог разлога, земље чланице Алијансе током постхладноратовске ере су избегавале ширење савеза на државе које су се суочиле са краткорочним ризиком од напада.
Лидери НАТО-а су такође одавно схватили да потенцијално чланство Украјине укључује врло реалну могућност рата (укључујући нуклеарни рат) са Русијом. Заиста, шанса за такав сукоб и његове разорне последице су главни разлог због којег су Сједињене Државе и друге чланице НАТО-а настојале да избегну дубље увлачење у рат у Украјини, пише "Форин аферс".
Скоро нико не мисли да би НАТО данас требало да се бори директно са Русијом за Украјину, али многи инсистирају на томе да се испуне обећања о заштити и Украјини обезбеди чланство.
Украјини не треба пожелети добродошлицу у НАТО, и то је нешто што би амерички председник Џозеф Бајден требало јасно да каже, оцењује амерички лист.
Државе, на крају крајева, раде оно што је у њиховом сопственом интересу.
Интерес изнад уверења
Безбедносне користи за Сједињене Државе од уласка Украјине бледе у поређењу са ризицима увођења те земље у Алијансу, наводи лист додајући да би НАТО пријемом Украјине повећао изгледе за "суморни избор између рата са Русијом и одустајања и обезвређивања безбедносних гаранција НАТО у целој алијанси".
Како се истиче, лидери НАТО на самиту у Вилњусу би били мудри када би признали ове чињенице и затворили врата Украјини.
На НАТО самиту у Румунији 2008. године тадашњи председник САД Џорџ Буш је све изненадио лобирањем да се Грузија и Украјина придруже Алијанси, пише "Форин аферс". Бројне ЕУ чланице, укључујући Немачку и Француску, одустале су од те идеје из забринутости због неизбежне руске реакције и последица по Алијансу.
Дипломатски ћорсокак довео је до тога да је НАТО поручио да ће Украјина и Грузија једног дана постати чланице, али није представио план за њихов улазак.
Председник Русије Владимир Путин снажно је осудио овај, како га називају, "компромис":
"Опажамо појаву моћног војног блока на нашим границама, блока чије чланице делом подлежу члану 5 Вашингтонског уговора, и то видимо као директну претњу безбедности наше земље. Тврдња да овај процес није усмерен против Русије неће бити довољна. Национална безбедност се не заснива на обећањима", рекао је тада Путин, преноси "Форин аферс".
Амерички лист даље објашњава да "члан 5 само формално обавезује савезнике у НАТО да напад на једног третирају као напад на све и да пруже помоћ коју сматрају неопходном".
У пракси, међутим, државе чланице "доживљавају чланство у НАТО-у и гаранције из члана 5 које иду уз то као обавезу САД да ратује у име својих савезника", наводи се у тексту. Гаранција из члана 5 би могла да увуче Сједињене Државе у директан сукоб са Русијом. У тренутним условима, није тешко замислити да би односи Украјине и Русије могли додатно да се погоршају чак и ако се постигне договор о окончању борби.
Када би Украјина била у НАТО-у, САД би могле бити натеране да стану у одбрану Украјине распоређивањем трупа или чак претњом да ће у име Украјине употребити нуклеарно оружје.
Украјина не вреди баш толико
Последњих 16 месеци, Бајденова администрација је јасно стављала до знања да питање Украјине није вредно директног сукоба са Русијом.
Многи утицајни републикански политичари, укључујући и бившег председника Доналда Трампа, посебно нису расположени да ризикују америчке животе за Украјину. С друге стране, руске власти на челу са Путином су показале да сматрају да је Украјина вредна борбе, чак и по високу цену.
Под тим условима, америчка посвећеност борби за Украјину била би под знаком питања. Ако би биле позване да се директно сукобе са Русијом, вероватно је да би САД одустале од својих уверења, остављајући Украјину на цедилу.
А ако би се Сједињене Државе оставиле Украјину у тренутку у ком је она нападнута, други рањиви савезници у НАТО-у, попут балтичких држава, би логично довели у питање снагу безбедносних обавеза Алијансе које обезбеђује америчка војна моћ.
То би могло да доведе до истинске кризе кредибилитета за НАТО.
Ту је и питање трошкова одбране Украјине, додаје лист.
НАТО се већ мучи да пронађе потребна средства за сервисирање постојећих обавеза Алијансе. Сукоб у Украјини је показао да се у савременом конфликту високог интензитета у којем учествују конвенционалне војске троше невероватне количине ресурса. У том смислу би позивање Украјине да се придружи НАТО-у би повећало јаз обавеза Алијансе и њених могућности.
Како пише амерички лит, уколико би се Украјина прикључила НАТО-у, терет њеног наоружавања би пао на САД, и то у тренутку у ком "су америчко време, пажња и ресурси потребни негде другде".
"Русија је показала да је спремна да се бори ради будуће стратешке оријентације Украјине, али САД и други нису. Москва то зна", наводи се и додаје да би Русија настојала да спречи приступање Украјине НАТО-у.
Како се закључује, уместо да дају упитно обећање које представља велику опасност, али би донело мало користи, САД треба да прихвате да је крајње време да се Украјини затворе врата НАТО-а.