Самит НАТО: Од неједнаких ставова о Украјини до неједнаких издвајања за одбрану

Лидери НАТО земаља састаће се средином недеље у Вилњусу на самиту на којем би требало да разговарају о приступању Украјине алијанси, чланству Шведске у овој организацији, новим одбрамбеним плановима, али и недовољним издвајањима чланица за одбрану.

Самит у Литванији обезбеђиваће три противваздушна система "патриот" донета из Немачке, борбени авиони који ће вршити ваздушне патроле и војне снаге из 17 држава, пренео је Ројтерс.

Биће то четврти НАТО самит од почетка руске Специјалне војне операције, пошто је претходно један одржан онлајн, а друга два била су у Бриселу и Мадриду.

Очекује се да ће самиту присуствовати и председник Украјине Владимир Зеленски који је, говорећи о овом састанку, изјавио да су Украјини потребни "јаснији сигнали, конкретни поступци у правцу позива за чланство" .

Министар иностраних послова Украјине Дмитриј Кулеба навео је за "Форин полиси" да Украјина не тражи моментално чланство и да неће увлачити НАТО у овај рат, како је истакао.

"Никада нисмо тражили стране трупе на територији Украјине. Са широкогрудом подршком наших савезника, сами ћемо поразити Русију. Овај рат је наша борба. Али следећи рат би могао бити избегнут примањем Украјине у НАТО", образложио је Кулеба.

Источноевропске чланице НАТО снажно подржавају позицију Украјине, наводећи да би стављање ове земље под кишобран НАТО-а спречило Русију да поново нападне.

Председница Словачке Зузана Чапутова позвала је савезнике да Украјини дају јаснији поглед на њене покушаје да постане део алијансе, да јој пруже "визију будућег чланства", ако испуни услове од којих је најважнији окончање сукоба на њеној територији, како је објаснила.

С друге стране, Сједињене Америчке државе и Немачка заузеле су опрезнији став, страхујући од било ког потеза који би могао приближити НАТО директном сукобу с Русијом и самим тим светском рату.    

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг јасно је ставио до знања да Украјина неће постати чланица док трају ратни сукоби и да са самита у Вилњусу неће бити формалног позива да се придружи алијанси.

Савезници су, међутим, подељени око тога колико би брзо требало примити Украјину у чланство када се сукоби окончају. Док источноевропске земље сматрају да на самиту треба да буде израђена мапа пута за Кијев, САД и Немачка нису за то.

Према наводима Ројтерса, више земаља подржало је предлог Велике Британије да се Кијеву дозволи да прескочи тзв. Акциони план за чланство (МАП) који подразумева испуњавање политичких, економских и војних услова за земље кандидате. Таквим потезом, Алијанса би отишла даље од оног што је саопштено после самита у Букурешту 2008. године када је наведено да ће Украјина једног дана постати члан.

НАТО ће највероватније на предстојећем самиту ићи на јаче формулације попут "Украјини је место у НАТО", или "трансатлантска безбедност била би непотпуна без Украјине".  

Очекује се да на састанку буде представљен пакет помоћи и подршке Кијеву, укључујући надограђено тело за сарадњу Савет НАТО-Украјина, као и неубојиту војну подршку чији је циљ да помогне украјинској војсци да досегне НАТО стандарде. Неколико великих НАТО земаља, попут САД, Немачке, Француске и Британије имале су паралелне разговоре о дугорочним мерама подршке Украјини, а усредсредили су се на обезбеђивање испорука оружја и муниције.  

Једна од тема биће и чланство Шведске у Северноатлантској алијанси које блокира Турска, али и Мађарска која је одложила скупштинску расправу о овом питању.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган поновио је да Анкара подржава политику "отворених врата" НАТО-а, али да чврсто стоји при свом ставу о земљама које, како је рекао, пружају уточиште терористима. Мислио је на Шведску која није одговорила на захтев Турске о изручењу неколико њихових држављана осумњичених за тероризам.

Уочи самита, Столтенберг ће организовати састанак Ердогана и шведског премијера Улфа Кристерсона у покушају да реше несугласице.

На самиту ће се разговарати и о издвајању земаља чланица за одбрану, будући да од 31 земље чланице НАТО само 11 издваја прописаних два одсто БДП-а за одбрану, а на самом састанку треба да буде речи о томе да је и тих два одсто минимум издвајања, а не зацртани циљ.

Посебно се издвајају земље попут Канаде, Словеније, Турске, Шпаније, Белгије и Луксембурга које издвајају на одбрану мање од 1,4 одсто БДП-а.

Од лидера се такође очекује да потпишу прве свеобухватне војне планове НАТО-а од краја Хладног рата за одбрану од било каквог напада Русије, постављајући детаљне задатке и захтеве за снаге широм територије алијансе, наводи Ројтерс.