Међуизбори, који ће бити одржани 8. новембра сматрају се "тестом" учинка актуелног председника на пола мандата. Избори су унети и у Устав Сједињених Америчких Држава који прописује да 100 чланова Конгреса мора да буде изабрано сваких шест година, док се чланови Предствничког дома бирају на мандат од две године.
Ове године, пише "Спутњик интернешонел" бираће се свих 435 чланова Представничког дома, 34 сенатора и читав низ других званичника, укључујући гувернере 34 од 50 држава, представнике државних скупштина, градоначелнике, судије и друге.
Међуизбори биће одржани у уторак, 8. новембра у складу са законом донетим 1845. године на основу ког избори морају да се одрже првог уторка у новембру.
Само гласање је прилично компликовано. Регистрација није аутоматска, што значи да бирачи морају да провере да ли су на бирачким списковима како их у супротном не би одбили.
Процењује се да готово четвртина грађана који имају право гласа, заправо није регистрована за гласање, а да чак свака осма регистрована бирачка картица има грешке због којих су резултати подложни манипулацији. Око двадесетак држава дозвољава гласање поштом али поједине, нарочито оне где су републиканци на власти, који тврде да су тако покрадени 2020. године, траже писмено објашњење зашто бирачи нису изашли на гласачка места.
Две партије - републиканци и демократе - већ су почетком године одржале унутарстраначке изборе на којима су изабрани кандидати за међуизборе.
Овогодишњи избори могли би да преобликују како федералну тако и државну политику САД.
Уз 435 представника Представничког дома, где се предвиђа да ће у њему седети 228 републиканаца, 174 демократа и 33 неодређених, бираће се и 34 сенатора. Очекује се да ће шесторо бити из редова републиканаца, петоро демократа и седморо неодређених.
Међу "великим именима" овогодишњих међуизбора су кандидати за Сенат из Пенсилваније: ТВ лекар Мехмет Оз, републиканац који бесомучно промовише чудотворне биљне пилуле и богати политичар Џон Федерман из редова демократа који је раније ове године доживео шлог због ког сада тешко говори.
Висконсин је такође интересантан због "окршаја" републиканца Рона Џонсона и демократе Манделе Барнса. Џонсон је водио истрагу Сената против сина америчког председника Џозефа Бајдена, Хантера осумњиченог за конзумирање наркотика и сумњиве пословне везе. Демократе су уложиле милионе долара у кампању Барнса.
На државном нивоу, очекује се глатка победа републиканаца. Анкете показују да ће 31 од 50 држава имати републиканске гувернере. Иако није неуобичајено да на међуизборима председникова странка изгуби, овога пута су улози већи захваљујући републиканцима који подржавају бившег председника Доналда Трампа и желе контролу како над партијом, тако и над Представничким домом и Сенатом.
Републиканци не само да прете да ће разбуцати политику демократа и њихов план домаће потрошње, већ ће покренути сопствене истраге против Хантера Бајдена, или чак и поступак опозива председника.
Поврх тога, за разлику од конвенционалних, дугогодишњих посланика републиканаца, као што су сенатори Мич Меконел и Линдзи Грејем, који генерално иду у корак са демократама у својим неолибералним агендама о спољнополитичким питањима попут Украјине или Тајвана, Трампови републиканци постављају непријатна питања о умешаности САД у ове сукобе како својој странци тако и Белој кући.
Почетком ове године све демократе гласале су за подршку Украјини док су се по питању Тајвана наши на удару критика републиканаца нарочито после контроверзног пута председавајуће Представничког дома Ненси Пелоси Тајвану који је затегао односе Вашингтона и Пекинга.
Трамп и његове присталице редовно критикују демократе и умерено крило републиканаца због тога што су Америку и свет довели на корак од трећег светског рата.
Иако противљење интервенисању САД у глобалне сукобе није нешто што се није чуло у Вашингтону, оно што чини међуизборе 2022. другачијим је што број "антиратних" и "Америка на првом месту" (што је био Трампов слоган) политичара расте и они би могли да формирају важан блок који ће моћи да утиче на политику земње.
Избори у САД представљају и тест подршке коју ужива председник Бајден. Ако републиканци преузму оба дома Конгреса, Бајденове преостале две године у Белој кући биће агонија са блокираном владом и ескалацијом унутрашње кризе са којом се САД суочава као што су инфлација, слабљење економије, раст дуга. У том случају, председнички избори 2024. биће велика шанса да Трамп или неки други републиканац или демократа освоје власт.