Свет против касетних бомби: Зашто је одлука Америке да их пошаље - "страшна грешка"?

Бајденова администрација, која је до пре само годину дана употребу касетних бомби називала ратним злочином у међувремену се предомислила и одлучила да ову врсту муниције ипак достави Украјини.

За Зеленског "благовремена, широка и преко потребна одбрана" у виду одобравања испоруке касетних бомби, оцењена је као контроверзан потез, како у Вашингтону, тако и у другим деловима света.

Реч је, наиме, о бомбама које се распадају у ваздуху, ослобађајући велику количину "подмуниције" на широком подручју, те је тако велика вероватноћа за страдање цивила. Неке од њих, ипак, не детонирају одмах, па тако и дуго након сукоба, попут нагазних мина – убијају и сакате људе.

Како тачно функционише касетно оружје, познато је и Србима, будући да се још памти покољ који су, за време НАТО бомбардовања направили авиони Ратног ваздухопловства Краљевине Холандије изнад Ниша избацивши више контејнера са таквим бомбама. Тада је масакрирано шеснаесторо Нишлија, а више десетина грађана тешко повређено.

Дан када су у Нишу НАТО злочинци касетним бомбама убили Љиљану и њену нерођену бебу

Амерички Конгрес је иначе раније забранио пренос касетне муниције са стопом неуспеха већом од један одсто, што би ограничило број неексплодираних бомби које би могле  касније да угрозе цивиле.

Закон такође предвиђа да сваки споразум који се односи на пренос касетне муниције мора да прецизира да се муниција неће користити тамо где се зна да има цивила. Касетна муниција је забрањена Конвенцијом о касетној муницији из 2008. године, коју САД ипак нису потписале, исто као ни Русија, Украјина, па ни Србија.

Касетне бомбе посвађале Бајдена са странком

Демократе Патрик Лихи и Џеф Меркли, бивши и садашњи амерички сенатор, у ауторском тексту објављеном за "Вашингтон пост" пишу да би слање касетне муниције у Украјину значило смрт великог броја цивила и погоршало проблеме против којих се Америка бори издвајањем великих средстава за уклањање касетне муниције и нагазних мина.

"Био би то потез против две трећине чланица НАТО-а и других савезника и партнера који су потписници конвенције против употребе касетних бомби и чија је подршка кључна за нашу колективну одбрану Украјине. Последња ствар која нам је потребна јесте да ризикујемо раскид са кључним савезницима због оружја за чију би глобалну забрану Америка требало да се бори", наводе амерички политичари.

Да су касетне бомбе разлог због ког лети перје у јату америчких демократа, показује и коментар представнице у поткомитету за одбрану представничког дома Бети Мекколум која одлуку Бајденове администрације оцењује као "непотребну и ужасну грешку".

"Наслеђе касетних бомби је беда, смрт и скупо чишћење њихових остатака, генерацијама након употребе. Ово оружје треба да буде елиминисано из наших залиха, а не бачено у Украјину", додала је она.

И конгресменка Илхан Омар, која ће поднети амандман на Закон о одобрењу националне одбране којим се забрањује продаја касетне муниције, рекла је да ако САД желе да буду лидер у међународним људским правима, не смеју та права кршити.

Украјина тражи касетне бомбе од Америке: Опасна муниција којом је НАТО бомбардовао Србију

Незадовољан и НАТО

Бивши начелник Генералштаба Оружаних снага Велике Британије Ричард Денат упозорио је да намера америчког лидера да снабдева Кијев касетном муницијом повлачи ризик од раскола унутар Северноатлантске алијансе. 

"На Косову смо 1999. године изгубили само два војника – и обојица су погинула од неексплодиране подмуниције касетне муниције", рекао је Данат.

И влада Канаде у свом саопштењу навела да не подржава употребу касетне муниције и да је посвећена окончању ефеката касетне муниције на цивиле.

Вођа канадске делегације у преговорима о конвенцији у Отави за забрану касетне муниције, 2008. године Ерл Туркот, сматра да ће последице одлуке Америке бити сличне последицама рата у Вијетнаму.

"Било је таквих обимних бомбардовања у југоисточној Азији током Вијетнамског рата и иако се рат за Америку завршио касних 70-их, у југоисточној Азији се наставља. Људи тамо и даље умиру", рекао је Туркот, додајући да је касетна муниција опаснија од нагазних мина.

И посланик Бундестага из Партије зелених Антон Хофрајтер изјаснио се против америчких планова да Кијеву обезбеди касетну муницију. 

"Противим се идеји о слању касетне муниције, јер она је праведно забрањена", рекао је посланик.

Шпанија такође поручује да се "одређено оружје и бомбе не могу испоручити ни под којим околностима".

"Не касетним бомбама и да легитимној одбрани Украјине, која не треба да се спроводи касетним бомбама", навела је министарка одбране Маргарита Роблес новинарима током митинга у Мадриду.

Реаговао је и "Хјумен рајтс воч", а руски амбасадор у Сједињеним Државама Анатолиј Антонов навео је да ће грешком САД  годинама постојати ризик да недужне цивиле разноси подмуниција која није одмах експлодирала.

Забрањене - или ипак нису?

Зашто се, међутим, Америка предомислила, и пристала да пошаље муницију око које се дуго нећкала?

"У подршци коју Америка пружа Украјини, иде се корак по корак, и та еволуција је приметна још од 24. фебруара 2022. године. У првом таласу су слали средства попут ручних ракетних бацача, противоклопних ракетних системи, лаких преносних система противваздушне одбране, а онда се у априлу десио преломни  тренутак кад је Запад решио да пређе на артиљерију великог домета у калибру 155 милиметара", објашава војни аналитичар Александар Радић за РТ Балкан.

Слање ракетног система ХИМАРС, како каже, био је добар пример такве "еволуције" - будући да су од ракете домета 70, 80 или 90 километара прешли на домет од 150 километара, што је било политички контраверзно јер омогућава дејство по дубини руске територије.

Бела кућа шаље касетну муницију Украјини; Бајден: Тешка одлука, али понестаје им оружја

"Таква еволуција довела је и до касетне муниције за коју иначе постоји једна велика заблуда о забрани. То је иначе прича пласирана као пропаганда у западним државама бивше Југославије, односно у Хрватској, па смо је ми прихватили здраво за готово када су те бомбе користили против нас. Стриктно гледано, та средства нису забрањена, и касетне бомбе смо имали и у југословенској авијацији и Војсци Србије, Американци имају касетне бомбе, Русија их има…", истиче Радић.

Конвенција о забрани касетног оружја, није била обавезујућа, а Србија и Русија, на пример, нису њене потписнице.

"Не постоји правна препрека да Американци пошаљу касетно пуњење за артиљеријска оруђа, касетне авио бомбе, и остала средства. Доста конвенционалних средстава је већ утрошено, а рат иде даље својом динамиком. Кад се дошло до петстотог дана, још једном је пређена граница, и одлучено је да се шаље и касетна муниција", наглашава саговорник РТ Балкан.

У рату се средства не бирају, али у 2023. години о свему се мора добро промислити, макар због медијског ефекта.

"Наравно да је лицемерно ако годинама инсистирате да је касетно оружје нехумано и да га треба повући што су и учиниле десетине земаља. То је огроман раскорак између оног што говорите и што чините - када кажете да касетне бомбе вама нису прихватљиве, али су прихватљиве да их пошаљете Украјини", илуструје Радић.

По његовом мишљењу слање касетних бомби ипак неће довести ни до каквог преокрета на фронту. То је, како он каже "само један елемент у мозаику рата" који још једном потврђује одлучност Запада да подржи Украјину.

"Прошле године 24. фебруара нисте могли да будете сигурни шта ће се десити са ставом НАТО-а и могли смо само спекулисати око развоја ситуације. До сада се ипак показало да је западна помоћ константна. НАТО пружа подршку Украјини, а то је форма вођења борбених дејстава. То снабдевање се наставља, а испорука касетних пуњења, само је још један моменат који показује да ће се тако и даље наставити", закључује Александар Радић.