Раздори унутар НАТО алијансе око потенцијалног проширења присуства блока у азијско-пацифичком региону уочи самита НАТО-a следеће недеље разоткривени су због снажног противљења француског председника Емануела Макрона.
Кинески стручњаци оцењују да намера НАТО-а да прошири своје пипке у азијско-пацифички регион не само да разоткрива себичну намеру САД, које играју централну улогу у Алијанси, да наметне сопствену хегемонистичку намеру над интересима других чланица НАТО-а, већ ће додатно поделити савез, пише "Глобал тајмс".
Ове године ће други пут заредом лидери из Јапана и Јужне Кореје присуствовати самиту НАТО-а. Посматрачи то виде као знак да две земље траже ближе везе како би боље координирали стратешке потезе Вашингтона да обузда Кину. Такав "кратковид" потез сигурно ће изазвати снажно противљење Кине и резултирати повећаном будношћу земаља региона, упозорава "Глобал тајмс".
Овај самит НАТО-а је предвиђен као тренутак за постизање напретка у плану отварања канцеларије за везу у Јапану, која би представљала прву испоставу те организације у региону.
Јапански премијер Фумио Кишида, који би требало да учествује на самиту другу годину заредом, искористиће прилику да нагласи потребу за јачањем односа између Јапана и НАТО-а, изјавио је у петак главни секретар јапанске владе Хироказу Мацуно.
Савезници у НАТО-у разговарају о могућој заједничкој изјави са четири индо-пацифичке земље: Јапаном, Јужном Корејом, Аустралијом и Новим Зеландом, која би поставила дубљу сарадњу и поновила да је безбедност у Европи међусобно повезана са безбедношћу у региону, цитира "Блумберг" неименованог европског дипломату.
Међутим, према извештају "Политика", Макрон је изразио снажно противљење, наводећи забринутост да би отварање канцеларије за везу у Јапану померило фокус НАТО-а предалеко од његовог првобитног мандата у северном Атлантику.
"Нисмо за то из принципа", изјавио је Макрон током брифинга за новинаре у петак. Француски председник је даље нагласио да саме јапанске власти нису изразиле значајно интересовање за предложену канцеларију.
Кинески стручњаци кажу да француска опозиција може да одложи потез НАТО-а, али да можда неће моћи да спречи растућу тенденцију Алијансе да се више укључи у азијско-пацифичка питања, пише "Глобал тајмс".
Унутар НАТО-а постоји широк консензус да се Алијанса првенствено фокусира на трансатлантску безбедност. Међутим, да би служиле својој глобалној хегемонистичкој сврси, САД, које заузимају централно место у Алијанси, гурају идеју да се организација пребаци на азијско-пацифички регион, углавном да би обуздала Кину, каже Ли Хаидонг, професор на Кинеском универзитету за спољне послове за "Глобал тајмс".
Подела око проширења у Азији
САД и друге чланице НАТО-а подељене су око тога да ли да прошире своју улогу у Азији, рекао је Ли, истичући да су у контексту текућег сукоба између Русије и Украјине, неке европске земље забринуте да ће такав потез разводнити пажњу организације на ту кризу.
Гурање НАТО-а да прошири своју улогу на азијско-пацифички регион не само да разоткрива себичност САД да наметне сопствене хегемонистичке циљеве над националном безбедношћу других чланица, већ ће такође ризиковати да подели Алијансу, јер неке чланице НАТО-а можда не желе да следе њихов пример, каже кинески војни експерт Сонг Зонгпинг за "Глобал тајмс".
Отварање канцеларије за везу у Јапану био би "веома непријатељски потез", рекли су кинески стручњаци. Дискусија долази у тренутку када САД настоје да задрже отворене комуникационе линије на високом нивоу са Кином док је америчка секретарка финансија Џенет Јелен управо завршила посету Кини, и изјавила да САД не настоје да се одвоје од Кине.
У исто време када амерички политичари изговарају слатке речи како би уверили Кину да САД неће тражити одвајање од Пекинга, с друге стране, не штеде напор да усмере своје савезнике да се супротставе Кини у региону.
Ти сами себи контрадикторни потези су дубоко узнемирујући, рекао је Ли. Он је приметио да ове акције откривају недостатак искрености и кредибилитета Вашингтона да поправи односе Кине и САД.
Слично спремности Јапана да поздрави ширење НАТО-а на азијско-пацифички регион, Јужна Кореја, која се више ослања на САД, такође се удружује са малим кликама које предводе САД како би се супротставила Кини.
Сонг је истакао да је састанак између Кишиде и јужнокорејског председника Јун Сук Јеола предвиђен за даље решавање спорова између две земље и успостављање ближих војних веза како би боље служили циљу Вашингтона о трилатералном савезу у региону.
У јануару је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг позвао Јужну Кореју да "појача" војну подршку Украјини, позивајући се на друге владе које су промениле своју политику о извозу оружја у Украјину. Још од почетка рата у Украјини, притисак на Сеул се јачао да пошаље своје оружје у Кијев, из САД, Велике Британије и земаља чланица ЕУ.
Лу Чао, стручњак за Корејско полуострво на Лиаонинг академији друштвених наука, описао је везивање Јужне Кореје и Јапана за америчку кочију као "кратковид и опасан" потез, као што су они стали на прву линију Америке, Кина ће се такође ставити на прву линију кинеских контрамера.
Штавише, позивање екстериторијалних војних савеза у азијско-пацифички регион изазива повећану будност земаља у региону, које жуде за стабилношћу, рекао је Лу.
Говорећи у јуну на церемонији доделе диплома за студенте, камбоџански премијер Хун Сен је рекао: "НАТО постоји само на Западу, а сада се чини да је укључен у азијско-пацифичку регију у различите активности, изазивајући забринутост".