НАТО скуп у Вилњусу: Мисле да још ратују са Југославијом и Ираком, а не са оним ко је јачи од њих

Лидери НАТО чланица окупиће се сутра у Вилњусу у моменту када се Алијанса, због сукоба у Украјини, суочава са једним од најтежих периода од завршетка Хладног рата.

Очекује се да ће на столу бити широк спектар тема, од јачања одбрамбених капацитета Алијансе до повећаних улагања у одбрану, али највише пажње изазива питање даље подршке Украјини. Иако се, бар декларативно, чланице НАТО-а слажу око континуиране подршке Кијеву, прецизирање како тачно та помоћ треба да изгледа изазива све више несугласица у блоку. 

Ројтерс је пренео да су неке земље, попут Немачке, већ најавиле слање додатног наоружања, али чини се да Кијеву то није довољно.

Улазак Украјине у НАТО је, међутим, на толико дугом штапу, да га и украјински председник Владимир Зеленски све мање помиње, инсистирајући уместо тога на давању безбедносних гаранција Украјини. Али шта би те гаранције могле да буду за сада није сасвим јасно, нарочито ако се има у виду да Запад избегава директну конфронтацију са Русијом. 

Из шупљег у празно 

Пресипање из шупљег у празно, тако би "по народски" могла да се дефинишу очекивања од НАТО самита у Вилњусу, каже за РТ Балкан стручњак за безбедност Милан Мијалковски, који подсећа да НАТО не сме да ризикује да се непосредно укључи у сукоб у Украјини, те стога не зна какве би то безбедносне гаранције НАТО могао да да Украјини или било којој земљи у Европи. 

"Даће сигурно неке уопштене формулације и лажну наду Украјини да ће да победи, а у ствари ће многи и даље да гину у Украјини", сматра саговорник. 

Додаје да је самит дуго и бомбастично најављиван, јер су рачунали да ће украјинска контраофанзива да успе. То, међутим, није прошло онако како су замишљали, штавише, истиче, доживели су потпуни пораз.

"НАТО још мисли да ратује са СР Југославијом или са Ираком. Никако да схвате да имају противника не само равноправног, већ противника који је у многим елементима способнији од њих. Са једне тачке гледишта то је добро, јер води распаду НАТО-а", оцењује Мијалковски. 

Истиче да Алијанса игнорише циљеве Специјалне војне операције које је дао Путин, а то су демилитаризација и денацификација.

"Не постоји опција по којој ће Руси да се сложе да Украјина уђе у НАТО", подсећа.

"Патриот" ће остати у Литванији

Није остао непримећен ни избор главног града Литваније за место одржавања самита, који је, примећује "Дојче веле", "на само 200 километара од границе са Русијом у Калињинграду", док је граница "руског савезника Белорусије, удаљена само 35 километара".

"За обезбеђење највећег самита шефова држава и влада у историји Литваније, њена војска и НАТО стављају на располагање 4.000 војника. Ако се дода полиција и тајне службе, онда је број ангажованих људи 12.000", наводи портал и додаје да су, за потребе самита, и немачки противваздушни системи "патриот" привремено стационирани око Вилњуса.

Литванске дипломате упозориле су на могуће руске "провокације", али заправо Алијанса овим жели да провоцира Русију и Белорусију, "гурајући им прст у око", наводи Мијалковски. 

"ПВО системи и остало што је стигло због самита, остаће тамо. Јер уколико планирају, као што је најављено, да се Пољска ангажованије укључи у Украјину, а евентуално дође до сукоба… Они хоће да имају тамо снаге и да провоцирају Русе, мисле да их се Руси боје", сматра наш саговорник. 

У НАТО чекаоници

Није само Украјина у НАТО чекаоници, већ су се ствари искомпликовале и у случају Шведске, чијем уласку у Алијансу се противе Турска и Мађарска. 

Турска и даље оптужује Шведску да не чини довољно против курдских терориста који бораве у тој скандинавској земљи. Осим тога, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган очигледно није спреман да занемари вишедеценијско чекање сопствене земље пред вратима ЕУ, па је поручио да "ако Европска унија отвори врата Турској, отвориће се пут Шведске у НАТО". 

Да Турска неће дозволити улазак Шведске у НАТО, сматра и Мијалковски, подсећајући да Шведска није испоручила никога из Радничке партије Курдистана, нити оне који су учествовали у пучу против Ердогана. 

"Ако Турци одобре улазак Шведске у НАТО и направе такав преседан, онда то значи да Турска радикално мења своју националну политику. А мислим да до тога неће доћи", закључује Мијалковски.