РТ Балкан анализа: Како Запад поруком председника Литваније ризикује глобални сукоб против Русије

Време је да НАТО прекине сву сарадњу са Русијом и да успостави сталне војне базе у близини њених граница, поручио је данас литвански председник Гитанас Науседа са дугоочекиваног Самита Алијансе у Вилњусу. 

Безбедносна структура у балтичком региону почела је да се мења након распада СССР-а и затим, недавно, када су Финска и Шведска, јасном жељом да приступе НАТО-у, одбациле своју неутралност и уместо тога прогласиле да су "војно несврстане", што је уже одређење и не укључује политичку сарадњу.

Године 1990. постигнут је усмени договор западних сила и Москве да се НАТО неће ширити на исток након уједињења Немачке. То је био главни услов Кремља, док је управо Немачка била највећи заговорник овог принципа.

Међутим, више од три деценије Запад је игнорисао забринутост Русије за сопствену безбедност, стално понављајући да ширење НАТО-а "није усмерено против Русије" и да "Москва не треба да буде параноична".

Шта би требало да значи изјава литванског лидера и да ли смо пред вратима глобалног сукоба, о којем нас већ дуже време већина светских лидера упозорава?

Запад и даље живи у илузијама да може да се одржи униполарни поредак и да светски односи могу да се врате на старо, каже за РТ Балкан бивши министар спољних послова Живадин Јовановић, прецизирајући да се ради о једној самообмани, јер је мултиполарност већ део стварности планете и свако онај ко мисли да може да заустави глобалне трендове и развој историје, има проблем са реалношћу.

"Запад не схвата и не прихвата реалност. Тачније, размишљања о даљем ширењу НАТО-а ка руским границама је политика сукоба и политика даље ескалације у глобалним односима, која носи велике опасности, укључујући страх од глобалног конфликта. То је врло опасна, нереална процена и потпуно је јасно да мир и стабилност у Европи и у свету не могу да се деле", сматра наш саговорник.

Додаје да западни савези и земље не могу, наводно због своје бриге за сопствену безбедност, да даље угрожавају безбедност других земаља, у овом случају, безбедност Русије и Белорусије.

"То води ка глобалном сукобу, не само са Русијом или Белорусијом, већ и са Кином, као и са другим земљама које чине већину земаља света. То је политика без икакве перспективе. Доноси нове претње и ново заоштравање глобалних односа у свету", оцењује Јовановић.

Литванија је гласноговорник Америке

Јовановић наводи да, као што је Вилњус, главни град Литваније изабран за Самит НАТО-а по одлуци кључних чланица и у складу са њиховом политиком експанзије на исток, тако и све изјаве и потези, као и ставови Литваније, домаћина овогодишњег Самита, могу да се разумеју само тиме да је Литванија гласноговорник Америке.

"Америка је главнокомандујућa у НАТО, а сви други и Европа у целини су секунданти. То их не оправдава ако не воде рачуна о сопственим интересима, о дугорочним интересима како безбедносним тако и развојним. То је њихова ствар, али то подаништво према Америци угрожава глобални мир и безбедност", прецизира некадашњи дипломата.

Напомиње да се овде непосредно угрожавају Русија, Белорусија и Кина, али посебно глобални мир и безбедност, светски развој, јер таква политика сукоба и ескалације одваја народе и удаљава од курса социјално-економског развоја и решавања економских проблема.

"Заустављање продубљивања глобалног јаза између Севера и Југа, погоршава изгледе за решавање питања глади, питања енергетске, прехрамбене, здравствене и друге безбедности. Идемо ка једној карактеризацији глобалних односа онако како то одговара војно-индустријском комплексу. Неке европске земље, иако у суштини, следе и одржавају ту политику конфронтације и експанзије, коју намећу САД, настоје у томе да нађу мрвицу простора за своје интересе", додао је.

Јовановић је појаснио да пре свега мисли на Велику Британију и Немачку, јер Велика Британија поготово потпуно следи и подржава стратегију САД, као и да учествује у њеном креирању.

Према његовим речима, Немачка као најмоћнија финансијска и привредна сила у Европи покушава да нађе свој интерес у томе и да ово глобално заоштравање користи за обнову своје војне моћи, за милитаризацију и конфронтацију, јер како наводи, Немачка је земља која је на свету издвојила највише новца за наоружавање, док је друга земља Јапан.

"То све говори о тренду милитаризације који извире из геостратегије експанзије САД", наглашава Јовановић. 

Самит са одликама изразито антируског духа

Саговорник РТ Балкан истиче да ће се у наредним данима сазнати о чему су разговарали на Самиту НАТО-а у Вилњусу, као и да сасвим сигурно није случајно што се у Литванији одржава самит који има изразито антируски дух и служи ескалацији затегнутости против Русије.

"То је не само погрешна, већ веома опасна политика и она најмање служи интересима Европе, иако Европа чини већину Алијансе. Та политика која се промовише у Вилњусу, значи настављање и ескалацију политике САД глобалне конфронтације са Русијом, Белорусијом и Кином, а самим тим и глобалном већином у свету", наводи Јовановић.

Као дипломата са огромним искуством, Јовановић оцењује да прихватање Шведске у НАТО, затим договор са Турском, одлука о америчкој испоруци кластер бомби и оружја, и многе друге одлуке искључиво су у функцији појачавања учешћа НАТО-а против Русије.

Наш саговорник указује да нема никакве сумње да ће Русија наћи одговоре у складу са својом безбедношћу и интересима и да то може да се тумачи као апсолутна неспремност Запада да тражи глобално и мирно решење у Европи и свету, засновано на равноправности свих земаља на недељивости мира и безбедности и на принципу да један савез, једна земља не може да гради своју безбедност и да брани своје интересе на штету или угрожавање безбедности и интереса других земаља.

"То значи удаљавање од мира и калкулисање са неким дубоко узнемиравајућим циљевима и плановима", сматра Јовановић.

Запад није спреман за мир

Како истиче Јовановић, све изјаве из Литваније и одлуке из Вилњуса говоре о оријентацији глобалног Запада на даљу оружану конфронтацију и ескалацију по принципу силе уз занемаривање основних тековина Другог светског рата, Међународног права и његовог директног кршења, и уз непоштовање Повеље УН.

"Ради се о томе да Западу не смета потпуно урушавање међународног безбедносног и правног поретка, успостављеном на резултатима Другог светског рата".

Некадашњи шеф наше дипломатије наглашава да "Запад уместо да схвати и прихвати нови незаустављив тренд мултиполаризације и да прилагоди своје циљеве уважавањем једнаких права и партнерства са другим земљама, он се и даље руководи мишљу да је могуће војним путем зауставити историјски тренд мултиполаризације" и да је могуће војном силом вратити униполарни светски поредак, успостављен након пада Берлинског зида.

"То није реално нити је на линији интереса човечанства. То су интереси војно-индустријског комплекса претворени у међународну стратегију САД", закључио је Јовановић.

Академик Славенко Терзић оцењује да се налазимо на великом и умногоме судбоносном историјском раскршћу пуном неизвесности.

"Реторика коју чујемо из Вилњуса веома забрињава. Она је изразито агресивна и милитаристичка и понекад имам утисак да се налазимо уочи неког великог светског сукоба као што је то било уочи Првог и Другог светског рата. Веома забрињава тај милитаристички дух и милитаризација целе Европе која почиње да личи на велики војнички логор. Уместо дијалога, сарадње, разговора, враћа се дух диктата који никада не може да води у добром смеру. Бојим се да је Европа свим овим што се дешава далеко отишла од свог класичног идентитета који је био узор многим народима и да ће се тешко вратити на тај пут".